Чедомир Јовановић: Реформа правосуђа је и даље предмет мог залагања

То говоре они који не разумеју да референдум није подршка Вучићу, већ да је референдум трачак наде за развој демократије.

То говоре они који данас позивају да се гласа против промена Устава без обзира што су га ти исти људи увели у скупштинску процедуру са нацртом пуним грешака и ограничењем основних људских права.

Сећамо се или смо заборавили како се у Србији тог новембра 2006. године гласало две ноћи и три дана, где су се листићи убацивали на све могуће и немогуће начине. Против истих тих људи сам водио антиреферендумску кампању и протестовао против доношења тог, како сам га тада назвао, "Легијиног" Устава. Да је било катастрофалних и назадних одредаба доказује и тадашње Мишљење Венецијанске комисије на Поглавље о правосуђу из Нацрта Устава. 

Исти ти људи који не подржавају промене Устава нису прихватили критике Венецијанске комисије која је одмах након доношења Устава исказала забринутост због "претеране улоге парламента приликом именовања у правосуђу" и утицаја на судску независност која представља "основни предуслов демократске уставности".

Република Србија се пре двадесет година определила да крене путем евроинтеграција. На том путу је закључено више међународних уговора који су утрли пут правном и социјалном питању Републике Србије.

Тако, Споразумом о стабилизацији и придруживању Србија се обавезала да ће настојати да обезбеди усклађивање постојећих закона и будућег законодавства са правом Европске уније. Чланом 72. став 3. Споразума је истакнуто да ће усклађивање, нарочито у раној фази, бити усредсређено на основне елементе правних тековина о правосуђу. Јачање институција и владавина права постављени су као приоритетне области у којима ће се успоставити сарадња.

Промена Устава је само један мали, али значајан корак напред, ветар који ће покренути развој правосуђа и демократије. Промена Устава је тенденција што бољем систему кад знамо да идеалан не постоји. Промена Устава је корак ближе да будемо достојни саборци за боље друштво са развијеним европским земљама. Промена Устава није циљ, већ почетак борбе.

Судије су још 2008. године отпочеле званично борбу да се изврши реформа правосуђа, првобитно тражећи да се њихов рад оцењује, како би се на транспарентан, свима видљив начин водила евиденција квалитета рада судија, те да законити и проверљиви критеријуми буду основ за напредак сваког судије појединачно, како би се ублажила улога парламента приликом именовања судија.

Исте године поставио сам само један услов под којим ће ЛДП да да подршку за формирање мањинске коалиције ДС-СПС која би тако дошла до већине без нашег уласка у власт - а то је била управо реформа правосуђа. Реформа правосуђа је била једини услов и једини захтев ЛДП-а још 2008. године.

Реформа правосуђа је и даље предмет мог залагања. Реформа правосуђа била је потребна још 2006. године, а 16 година након тога и даље се питамо да ли је она добра. Питамо се да ли је добро остварити највиши људски интерес у демократском друштву и основни предуслов демократске уставности.

Ове промене немају везе са Вучићем, а још мање са Рио Тинтом. Корен промена је чист, добронамеран и са снажним потенцијалом боље Србије. Разлог промена нису некакве зле силе које прете да униште слободу у Србији. Није тешко прихватити да смо разлог промена ми. Није тешко чути крик правосуђа за слободу. Захваљујући судијама, обичним људима од којих се очекује да суде по накарадним законима али правично. 

Они који данас бојкотују референдум су они који су бојкотом избора јуна 2020. године показали неодговорност и кукавичлук. У пропасти недељног референдума се крије нада да би они могли некада у будућности да одређују састав тужилаштава и судства. Нема алтернативе Вучићу ако они који хоће да га замене иду неколико корака уназад, мислећи да ће угрозити власт СНС-а ако све добре предлоге одбацују, јер им се свуда привиђају напредњаци и Вучић.

Први пут после дугог низа година имамо прилику да сви ми грађани Србије одговоримо на захтеве судија и тужилаца. Судије позивају нашу савест и траже да се промени тај накарадни део Устава. Не Вучић, не СНС, већ судије.

Ако останемо глуви на ово дозивање слободног, независног и непристрасног судства, плашим се да ћемо чекати још 16 година да се поново запитамо где смо погрешили.

Немојте да чекамо 2038. годину. Зато је 16. јануара референдум наша дужност да будемо лојални правосуђу и да одговоримо на његове захтеве за самостално и независно правосуђе. Заокружимо ДА.