Друштвени дијалог у сусрет референдуму, шта нас чека 17. јануара

Само осам одсто грађана разуме или је информисано о чему ће се изјашњавати на референдуму 16. јануара. Не треба заборавити ни низак степен поверења грађана у правосуђе, које се таложило деценијама, упозорава струка.

"Србија нажалост и то је наша процена, нема неку детаљну историју дијалога о уставним променама. Премало смо воље, знања, времена и енергије улагали у то да јавност има право да зна како ће устави, које они из буџета плаћени да уставе донесу, имати исход и последицу по њихове живота. Наши дијалози су први корак у том смеру", каже Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права.

Сама реформа Устава, каже струка, неће ни повећати ни ограничити људска права. Али ако се промене не догоде у правосуђу, онда она остају само слово на папиру.

"То значи да је потребно ослободити правосуђе политичких утицаја. Ово је важно, јер правосуђе подложно политичким утицајима не може да буде непристрасно, а непристрасност је основни предуслов фер поступка", каже др Светлана Ненадић из Државног већа тужилаца.

Владимир Винш из Министарства правде реко је да се владавина права остварује и кроз већу независност судске власти, што се кроз ове уставне амандмане дефинитивно и постиже, имајући у виду да се утицај политичких грана власти на судску сада елиминише.

"Више неће нити представник извршне нити представник законодавне власти учествовати у избору судија, већ ће то чинити тело састављено од стручњака", истиче Винш.

Има и мишљења да се тиме ипак неће обезбедити независност. Од 11 чланова Врховног савета судства, Скупштина бира четири истакнута правника, који ће тешко заштитити судство од политичког утицаја.

"Ако претпоставимо да ће на ова места бити изабрана четири истакнута правника савршених моралних и интелектуалних квалитета и беспрекорног образовања и правничког знања - они могу евентуално да своје издвојено мишљење објаве на сајту Високог савет судства као саопштење, па ко прочита, прочитаће. Преко тога могу сва четврорица да оду у Пионирски парк и да отпочну штрајк глађу и ту се завршава сва њихова моћ да заштите суд од недозвољеног утицаја", каже Бранислав Манић из Адвокатске коморе Београда.

"Усвајање промена је нужан, али не и довољан услов ка функционалном правосуђу" 

Проблеми у правосуђу последица су и дугогодишњег урушавања независности судства и самосталности тужилаштва. Подсећају да је урушавање кулминирало реизбором судија и тужилаца 2009. године, када је око 800 судија и око 200 тужилаца избачено без образложења и права на правни лек.

"Ако се на предстојећем референдуму грађани определе да подрже уставне промене, то не значи да ћемо се 17. јануара пробудити у земљи у којој је стање идеално и у којој цвета владавина права. Усвајање промена је нужан, али не и довољан услов ка функционалном правосуђу и остварењу владавине права", каже Нада Ђорђевић из Друштва судија Србије.

Владавина права кроз реформу правосуђа, ефикаснија борба против корупције, приступ правди и правичности за све, захтев је и ЕУ.

"Наравно да је то важно због европских интеграција, али је пресудан део тај што грађани уназад најмање деценију и више очекују независније правосуђе, ефикаснију борбу против корупције", рекла је Јадранка Јоксимовић, министарка за евроинтеграције.

Дијалог о уставним променама наставља се после Нове године, 5. јануара у Новом Саду и 12. у Крагујевцу.