Брнабић: Штета у ЕПС-у коштаће мање него рестрикције 2012.

Премијерка Брнабић каже да се још рачуна колико ће нас коштати све оно што се дешава у ЕПС-у и да ћемо на крају зиме видети како смо прошли.

"За сада могу да кажем да кошта много мање него 2012. године када смо имали рестрикције струје за привреду и када нас је дан коштао стотине милиона евра", рекла је Брнабићева.

Додала је да тада нико није питао ни ко је крив, ни колико кошта, ни ко је одговоран нити да ли ће неко поднети оставку или ће бити смењен.

Брнабићева је рекла да се Србија данас много променила у односу на 2012. годину и да сада имамо много одговорнију власт, али и слободу медија.

"Данас медији то могу да питају, слободнији су, могу да траже одговорност, тада то није било могуће", рекла је премијерка.

Поновила је да ће се видети колико ће ово коштати државу, али да је најважније да је систем сада стабилан и да немамо рестрикције.

"Многе државе имају рестрикције или их најављују. Ми се и даље боримо и верујем да ћемо успети да ову зиму изгурамо без икаквих рестрикција, било електричне енергије или гаса", додала је премијерка Брнабић.

Нисмо се обавезали Рио Тинту, али бивша власт је обавезала државу 

Премијерка Брнабић је, на питање новинара зашто не може потпуно да се обустави пројекат "Јадар" Рио Тинта и да ли се држава обавезала према тој компанији па сада не може да повуче тај пројекат, рекла да се садашња власт ни на један начин није обавезала, али да је претходна власт обавезала државу.

Брнабићева је објаснила да је претходна власт од 2004. давала дозволе Рио Тинту, који је у складу са законом и одобрењима владе улагао у тај пројекат и да сада држава не може да их отера из Србије.

На питање како се држава није обавезала када је тај пројекат предвиђен Уредбом о просторном плану, рекла је да та уредба не представља никакав проблем и да не значи ништа посебно, односно да не значи да ће тај пројекат бити и реализован.

Та уредба предвиђа један документа – просторни план како би Рио Тинто знао за који простор да уради Студију о процени утицаја на животну средину.

Брнабићева је објаснила да је Рио Тинто дошао у Србију 2004. године и питао владу да ли може да ради истраживања и уложи новац у то и добио одобрење, па 2006. питао да ли може да прошири територију истраживања, уложи још новца и тако све до 2012. године, када је та компанија тражила дозволу да ради и велике бушотине и добила дозволу.

Премијерка истиче да је Рио Тинто до 2013. уложио између 150 и 200 милиона долара и садашња власт није могла да им каже – хвала, али не можете даље да радите и идите из Србије, пошто су радили све у складу са законом и добијали дозволе од владе и улагали новац.

"Да ли мислите да Рио Тинто или било који други инвеститор неће тужити државу и тражити да се тај новац вратио или мислите да је потпуно нормално и могуће да неко уложи новац на основу дозвола које је дала влада и да му се онда каже – хвала вам много и довиђења, ми не желимо да наставимо и нико никоме ништа не дугује", запитала је премијерка.

Како је рекла, када је држава 2004. дала прву дозвола за истраживања ми смо се обавезали јер су ти људи уложили новац.

Премијерка је рекла да једна озбиљна држава не може да отера инвеститора који је за нешто добио дозволу по закону.

Додала је да је влада једино променила у закону то да сада можемо да наплатимо за истраживачке радове, што раније нисмо могли.

"Нисмо дали дозволу за рудник, све зависи од студије", нагласила је Брнабићева.

Такође, рекла је да она није надлежна за комуникацију са Рио Тинтом иако је имала бројне састанке с том компанијом, као што и ниједан члан владе није задужен са било којим инвеститором појединачно.

"Што се тиче тога да ли је било шта потписано на основу чега имамо обавезе према Рио Тинту, такав документ не постоји", нагласила је Брнабићева.

Рекла је да је у често спомињаном меморандуму у вези с тим пројектом експлицитно наведено да морају да се поштују закони Србије и највиши стандарди за заштиту животне средине.