Четвртком у 9 – Зашто мењамо Устав

Најкраћи одговор на питање зашто мењамо Устав је да бисмо правосуђе ослободили политичког утицаја. Додатни разлог је да бисмо домаће законодавство ускладили са европским, што је неопходно на европском путу наше земље.

Промене се односе на начин избора судија и тужилаца како би се смањио утицај политике у овом процесу. На који начин ће се смањити утицај политике на правосуђе?

Професор Уставног права Владан Петров рекао је да ће кампања о референдуму трајати до гласања и да ће сви укључени у овај процес ће имати прилике да упознају грађане о чему ће гласати.

"Ми добијамо подстицај да радимо и обавештавамо грађане, сувише смо стручни да би заложили свој ауторитет и говорили нешто што није истина. Референдумско питање јесте мало проблематично, али у наредном периоду сви грађани ће добити и на кућне адресе брошуре тако да ће знати о чему се ради и о чему ће гласати. Ово је питање струке, али има кључни значај за живот људи. Нису наши грађани од јуче у демократији, верујем да ће препознати о чему се ради", нагласио је Петров.

Почасна председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић навела је да о садржини промена Устава углавном ништа не чујемо, претежно можемо да чујемо политички мотивисане ставове.

"Примедбе струке и Венецијанске комисије и Европске комисије је да је наше судство политизовано. Многе земље бирају судије у парламенту, али код нас сте морали да пазите да се неком не замерите, а када почињеш као млади судија да и када си са неким 'у талу' ти не можеш да судиш независно", каже Бољевићева.

Објашњава да су се до сада у Скупштини бирале судије на први маднат од три године и председници судова, као и свих 11 чланова Високог савета судства (ВСС), који касније бирају судије.

"Уставним променама укида се пробни мандат судија, јер тада у пробном мандату судије пазе како ће да суде. Судије ће сада бирати ВСС, председнике судова, председника Високог савета судства", додала је и подвукла да ће председника Врховног суда бирати ВСС.

"Председник Врховног суда за кога тврде да је политичка трансферзала у правосуђу, чланови ВСС ће сада бирати", напоменула, додајући да ће четири од 11 чланова ВСС бирати Скупштина.

Према њеним речима, има још доста значајних предности који дају могућност да судија буду непристрасније, то сваки грађанин мора да зна, да ће овим добити сигурније суђење.

"Смисао промене Устава деполитизација правосуђа" 

Председник Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Горан Илић каже да је смисао уставних промена деполитизација правосуђа.

"Недавна истраживања показују да ако је тужилаштво независно од политике имате мање криминала и корупције, то је потреба грађана. Грађанин када оде у тужилаштво има пред собом особу која не може сама да одлучује, за сваку одлуку мора да се обрати надређеном, тако се губи одговорност. Сада овим решењима укидамо заменике јавног тужиоца", навео је Илић.

Петров је објаснио да ће истакнуте правнике бирати Скупштина, то неће бити било који људи, свако ко сматра може да се пријави на тај конкурс. Устав је прописао неке од услова, као што је 10 година правничког искуства, да не може бити члан политичке странке, свако политичко деловање је забрањено, а законом ће бити прописати још неки услови јер Устав не може бити претерано детаљан.

"Концепт истакнутог правника мора да прави равнотежу, да судије не могу да бирају себе. Истакнути правници ће бити угледни професори Правног факултета, угледне судије у пензији, људи који имају шири поглед и видике. Није тачно оно што кажу критичари, судије ће бирати судије, тужиоци ће бирати тужиоце, то није тачно. Бираће се истакнути правници од моралног интегритета", подвукао је.

Бољевићева је појаснила да ће се овим увести транспарентност у овај процес и да није Скупштина изгубила све конце, али је смањен њен притисак.

"Устав се не пише у лабораторији" 

Одговарајући критичарима предложених аката, Бољевићева је рекла да се Устав не пише у лабораторији већ зависи од друштвених околности, од традиције, од наших могућности.

"Ова уставна решења су сада боља. Сметају ми аргументи да се овим уставним променама предаје Косово и Метохија. Нико од нас не би учествововао у пројекту да би се ослабио уставни поредак КиМ, то је лаж", напоменула је.

Одговарајући на критике да се промена Устава одвија пребрзо, Петров подсећа да припремни радови за промену Устава трају једну деценију.

Илић на аргумент да је Скупштина Србије практично једностраначка, каже да се процес измене Устава не завршава у парламенту, већ иде референдум, и тиме се добија шири консензус.

"Вишестраначка Скупштина не значи да ће се добити добар Устав", нагласио је.

Петров каже да је Закон о референдуму везао руке онима који би требало да буду носиоци ове кампање јер не смеју да говоре о томе. Међутим, како додаје, нико од представника државних органа није спречен да каже да је предмет референдума заиста правосуђе.

Илић је изненађен да дебата обилује партијским фанатизмом јер је промена Устава национално питање и апеловао на грађане да на питање референдума гледају као на државно питање.