Поглавље 27 – без дилеме најскупље, али и најзахтевније

После две године застоја, стигао је позитиван сигнал за Србију од Европске комисије и земаља чланица.

Преговори у кластеру четири водиће се око животне средине, енергетике и повезаности.

"Да не стојимо и да посматрамо како се ствари мењају, већ да заједно са ЕУ у једном стратешком партнерству и са финансијском подршком, која ће нам бити на располагању, постижемо ове важне и велике циљеве који су захтевни, који су скупи", рекла је Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције.

Без дилеме најскупље поглавље 27 – животна средина и климатске промене. И не само то, и најважније, можда и најзахтевније у процесу европских интеграција. Вест из Брисела стиже у Србију и када све гласније грађани траже да се сачува животна средина.

"Нама ће много значити да видимо преговарачку позицију наше владе у вези са овим питањем и то ће бити од великог значаја за грађане Србије да видимо шта и како Влада намерава да уради у вези с тим. Мислим да је јако битно да се грађани освешћују око ових тема. Европска унија ће омогућити да се ове области пред грађанима Србије мало транспарентније разматрају. То не значи да је стање у овој области добро, него да тек треба да се преговора о томе како да стање постане боље", каже Милан Крстић са Факултета политичких наука.

Представници уније у Београду своде рачуницу: до сада је Брисел обезбедио 430 милиона евра за животну средину и око 800 милиона евра за активности у кластеру 4.

"Очигледно, сада настављамо даље на виши ниво сарадње око животне средине и сада ћемо те активности ставити у наш фокус и истаћи ћемо борбу против климатских промена. Радимо на пројекету у партнерству са УНДП, чија је вредност девет милиона евра, чији ће главни фокус бити на активностима око декарбонизирајуће привреде, побољшању квалитета ваздуха, земље и воде, промовисању циркуларне економније и промоцији заштите диверсификације", рекао је Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Србији.

Аналитичари, јучерашњу одлуку чланица Уније читају и као политичку.

"Порука читавом региону како је пожељан Западни Балкан у ЕУ и како је – након неколико година тапкања у месту, где ни Албанији ни Северној Македонији нису отворени преговори, Србија није отворила ниједно ново поглавље, односно сада кластере – заправо пут Западног Балкана ка ЕУ известан и како ЕУ жели Западни Балкан", каже Крстић.

Француска, која од јануара председава Унији, иницијатор је нове методологије проширење. С обзиром на недвосмислену подршку Париза, званичници у Београду у наредних шест месеци очекују отварање бар још једног кластера.