На измене Закона о референдуму чека се дуже од деценије, питање цензуса у фокусу

Деценију и по, толико ће у јануару бити од последњег референдума. За разлику од тадашњег, за садашњу промену Устава у делу о правосуђу нема цензуса од 50 одсто.

Пре тога, Парламент мора да усвоји Закон о референдуму и народној иницијативи који предвиђа укидање цензуса за излазност. Полемише се и о члану који предвиђа да је одлука на обавезујућем референдуму донета ако је за њу гласала већина изашлих.

"Могу да филозофирам сад, да причам теоретаски, али практично то морамо да донесмо сада, јер не можемо да изведемо уставне промене. Морао је раније да се донесе, морао је али није", истиче председник Скупштине Србије Ивица Дачић.

Зашто није, много је претпоставки. Зашто сада, критичари Предлога тврде да је увод у неки будући референдум на којем ће се одучивати о Косову и Метохији; други да се све ради због компаније "Рио Тинто".

"Jа не могу то да кометарише, да постоји намера доношења закона ради тога. То је врло невероватно пошто је крајње јасно да не могу уставни амандмани без тог закона да се спроведу. Да ли ће то допринети да се неко на том таласу окористи, па нешто искористи ја не могу тврдити али мени просто као конситутионалисти и грађанину делује управо обратно јер уколико немате цензус, то чак и олакшава неке локалне иницијативе, нисте жртва више оних аполитичнхих грађана", сматра научни сарадник Института за упоредно право Мирослав Ђорђевић.

Предлог Закона о референдуму добио је два хитна мишљења Венецијанске комисије. Признала је да је донет у журби и да би ваљало да промене буду примењиве, пре одржавања гласања. Рок за те промене истекао је 2008. А радна група за писање новог закона формирана је 11 година касније.

"Овде је проблем што предлог закона не прави разлику између уставног referenduma за који ствано није потребна већина, али се не прави. Потребно је дефинисати не излазну већину, него већину за потврду одлука на референдуму када су у питању други референдуми, не они који се тичу промене устава", каже професорка Правног факултета Универзитета Унион Виолета Беширевић.

"Лично мислим да би било добро да постоји у закону нека већина, било неки кворум за излазност, који не мора бити 50 посто. У свету је пракса веома шарена, рецимо Словачка, Пољска, Шпанија, Хрватска су земље које немају никакве прагове, Словенија има да изборна одлука мора бити ако се тиче уставног референдума 1/5 бирачког тела", наводи професор ФПН-а Милан Јовановић.

О Законима који су данас и у четвртак на дневном реду, Закон о експропријацији и Закон о референдуму, протестовало се испред Скупштине Србије са захтевом да се повуку из процедуре.

Из скупштинске сале, премијерка Ана Брнабић одговорила је учесницима протеста да везе са истином нема замерка да се два поменута закона усвајају због компаније "Рио Тинто".