Селаковић обишао Српско војничко гробље у Великом Међеру у Словачкој

Никола Селаковић је рекао да је Велики Међер у једној ствари другачији од других стратишта и логора, утолико јер је био први отворен и организован логор од стране Аустроугарске, за прихват ратних заробљеника са Балканског фронта.

"Овде су први српски заробљеници доведени већ у новемрбеу 1914. године. Кроз овај логор је прошло више од 20.000 људи и своје кости је овде оставило око 6.000 Срба", рекао је српски министар.

Додао је да је ту сачуван велики број имена и презимена српских војника, који су ту страдали, а захваљујући сарадњи општине Велики Међер, Словачке, Србије, АП Војводине, логорско гробље се из године у годину обнавља и допуњује.

Током претходних годину дана урађене су плоче са именима страдалих и то по годинама када се догодило.

"Овде осећате и тугу и понос, помешана су осећања. Око 6.000 мушких глава је овде страдало. Замислите да су остали у животу, да није било рата, да је свако иза себе оставио децу, колико би то људи било после њих...", навео је Селаковић.

Шеф српске дипломатије је истакао да на таква места треба долазити, учити децу о данима славе и мучеништва кроз које је прошао српски народ у том, и другим ратовима, да се тако нешто више никад не би поновило и да бисмо умели да ценимо слободу за коју су наши преци дали животе.

Поручио је да ће се Министарство спољних послова трудити да свако место за које знамо да је макар један наш родољуб оставио живот борећи се за Србију, буде обележено, да се оно одржава и да буде сведок обнове Србије, економске и друштвене.

"И да стално указујемо колико је скупо са 1.247.435 живота у Првом светском рату, српски народ платио своју слободу. То морамо да понављамо себи, да не заборавимо и да се сећамо прошлости", рекао је Селаковић.

"Очувати место страдања са свим народима"

Градоначелник Великог Међера Герго Холењи рекао је да се локална власт труди да предузима све што може на очувању тог места страдања, у сарадњи са свим народима, Србима, Словацима, Мађарима, Црногорцима.

"Трудимо се да прикупљамо расположиву грађу и све што може да прошири видике, како бисмо сазнали истину и пренели је млађим нараштајима, да знају шта се ту догодило и да извуку поуке за своју будућност", рекао је Холењи.

Историчар Ласло Варга, аутор књиге "Логор и гробље у Нађмеђеру", рекао је да је годинама водио хронику Великог Међера, у којем је провео велики део живота, иако се у њему није родио, а како је улазио у историју тог града, сазнао је и за гробље.

"Како сам улазио у историју града, сазнао сам и за збивања кроз које је прошао, нашао податке у вези са логором и гробљем. То ме је заинтригирало, и по архивама сам почео да прикупљам грађу, како бих је разрадио", рекао је Варга.