Шта је Београд Берлину и шта опроштајном турнејом канцеларка Меркел оставља у аманет следбеницима

Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соњом Лихт рекла је за РТС да је ова необична опроштајна посета Ангеле Меркел Београду доказ тога колико јој је стало до Србије и до целог региона, ово је њена последња посета после одласка у велике метрополе.

"Ми смо остали за крај и она ће покушати да пошаље поруку својим наследницима да је Западни Балкан значајан и да он мора да остане на листи приоритета Немачке", нагласила је Лихтова додајући да је Ангели Меркел важно да се цео Западни Балкан подигне и економски и политички.

Меркелова је један од значајнијих лидера, а њено повлачење са политичке сцене не значи да ће утицај Немачке слабити, сматра председник Центра за спољну политику и професор на Факултету политичких наука проф. др Драган Ђукановић.

Према његовим речима, сви канцелари и по одласку су имали значајан политички утицај па ће и Ангела Меркел, без обзира на одлазак у пензију, имати значајну улогу и чак утицај на нови кабинет у Берлину.

Као један од кључних момената за однос водеће европске државе према нашем региону, и Соња Лихт и професор Ђукановић истичу Берлински процес, као иницијативу која би требало да унапреди сарадњу земаља на Западном Балкану и да га приближи ЕУ.

"Реченица која је непријатно одзвањала" и одговор Меркелове

Лихтова је подсетила да је Берлински процес започет 2014. године на иницијативу Меркелове, када је Жан Клод Јункер рекао да неће бити проширења Европске уније у мандату Европске комисије.

"Та реченица је непријатно одзвањала у целом нашем региону и Меркелова је, покренувши Берлински процес, у ствари желела да покаже да ће Немачка, али и друге значајне државе ЕУ, попут Француске, Италије, Аустрије, бити и даље уз регион", каже Лихтова.

Како је истакла, у ових 16 година Меркелова је постала лидер број један ЕУ, проглашавана је и за најутицајнију жену света, а Немачка је за време њеног мандата предњачила у проевропској политици.

"Њен одлазак није одлазак једног од лидера, већ је то одлазак некога ко је оставио врло озбиљан траг на све оно што се догађа у нашем делу света и шире", нагласила је председница Београдског фонда за политичку изузетност.

Професор ФПН-а Ђукановић не очекује после избора у Немачкој суштинске промене односа међу чланицама ЕУ, нити да евентуално Француска заузме водеће место у Унији.

Каже да је тешко замислити нову владу Немачке без Хришћанско-демократске уније и Хришћанско-социјалне уније, које су и сада владајуће партије, али додаје да последње истраживање показује бољи резултат Социјалдемократске партије Немачке, што је изненађење, имајући у виду јачање Зелених претходних неколико изборних циклуса.

Појављује се више имена за место наследника Меркелове, али Ђукановић сматра да у овом тренутку треба бити опрезан у предвиђању. 

Међутим, када је реч о односу према Србији, Ђукановић је нагласио да је чињеница да од 2008. Меркелова подржава независност Косова и то није никакво изненађење и ту нема промене става.

"Немачка ће и у будуће инсистирати на наставку дијалога Београда и Приштине", рекао је професор ФПН-а.

Сматра да ће Меркелова као неку врсту свог политичког завештања оставити лидерима Западног Балкана формирање заједничког тржишта, уз инсистирање на безбедносни аспект, на чему Немачка увек инсистира.

Скоро 70.000 људи ради у немачким компанијама у Србији

Немачка је и најважнији економски партнер Србије, јер је у немачким компанијама у Србији тренутно запослено скоро 70.000 људи, а још више индиректно, преко српских фирми које су у њиховом добављачком ланцу. Тренутно у Србији послује око 500 немачких компанија, а вредност трговинске размене Немачке и Србије је више од пет милијарди евра.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је за РТС да када се погледају бројеви, за највећи број инвестиција у Србији заслужне су немачке компаније, и управо то показује да више од 70.000 људи код нас ради у немачким предузећима.

"Имао сам прилику да боравим на једном скупу 2014, где је Меркелова окупила важне компаније из Немачке и њена главна порука је била: улажите у Србију", навео је Чадеж и додао да од тада до данас имамо готово две милијарде немачких инвестиција у Србији.

Према његовим речима, немачке компаније су присутне у свим областима: ту је аутомобилска индустрија са великим компанијама које су дошле пре 15 година са једноставним производима и када су виделе капацитете, сада имају центре за истраживање и развој.

Најбољи пример успешног улагања јесте фабрика ауто-делова је "ЗФ" у Панчеву. Чадеж каже да тамо где та компанија инвестира, може да се препозна будућност индустрије.

Председник Немачко-српске привредне коморе и директор "Сименса Србија" Удо Ајхлингер објашњава за РТС да Комора већ две деценије ради у Србији и да је њен задатак да представља немачку индустрију у земљама у развоју.

Ајхлингер је истакао да разговара са многим малим и средњим предузећима у Немачкој и да ће њихови први кораци у иностранству бити у Србији.

Дуално образовање као битан фактор 

Чадеж је објаснио да за интересовање немачких компанија за Србију немалу улогу игра дуални образовни систем, који је уведен.

"Дуално образовање је одиграло једну од главних улога", нагласио је Чадеж, с чим се сложио и Ајхлингер, који је потврдио да то инвеститори веома цене.

Каже да је задовољан пословањем у Србији и да је постао део овог друштва, а волели би да ојачају раст у области инфраструктуре, како би фирме из те области довели у Србију.

Председник Привредне коморе Србије је најавио нови талас инвестиција, и рекао да је огромно интересовање немачких компанија и током короне, а да ћемо поред улагања у ауто-индустрију, видети и иновативно здравство, које може да покрене нове таласе развоја у Србији.

Чадеж је навео да је извоз из Србије у Немачку 26 одсто већи него прошле године, у којој извоз такође није био мали без обзира на пандемију.

Када су предвиђана за будућност у питању, председник Немачко-српске привредне коморе и директор Удо Ајхлингер истиче да промена у политичком пејзажу у Немачкој неће ништа променити и да ће се наставити успешан пут довођења немачких инвеститора у Србију.