Предлогом европарламентараца о изборним условима незадовољни и власт и опозиција

Документом из Брисела, са предлозима о унапређењу изборних услова у Србији, готово нико није задовољан. Ни део опозиције, ни владајуће странке. Није изостало ни појашњење Владимира Билчика и Тање Фајон.

У саопштењу сумирају да радни документ није исто што и политички споразум.

"Овај документ пружа могуће оријентације учесницима Међустраначког дијалога. Ни више ни мање. Међутим, на самим учесницима дијалога је да пронађу међусобни договор. Наша улога је да помажемо на путу ка постизању таквог споразума. Нисмо овде да намећемо ставове или унапред припремљена решења", наводи се у саопштењу.

У предлогу, између осталог пише: да се обезбеди равноправан приступ медијима, да сви емитери морају да се придржавају Закона о јавном информисању, кабловски емитери осигурају уравнотежено представљање ставова како владајућих тако и опозиционих странака, али и стручњака.

Да се размотри усвајање обавезујућег правилника само за Јавне медијске сервисе и да се формира привремено надзорно тело. Да тајност гласања мора бити загарантована. Транспарентност финансирања кампање потребно је унапредити.

Због ситуације створене бојкотом избора, за време наредне кампање могли би да се именују додатни привремени чланови РИK-а које би одредили учесници у дијалогу.

Председник Републике, на ванредном обраћању, без коментара.

"Данас говорим као председник Републике, не могу да говорим као члан странке. Верујем да ће СНС да се изјасни по питању тог папира. Не мислим да су људи у партији коју водим одушевљени", рекао је Александар Вучић.

Владајућа коалиција не прихвата папир 

Раније су то потвдили преговарачи у име СНС-А. Владимир Орлић поручује - папир не прихватају. Њихови коалициони партнери ће разговарати о предлозима, али социјалисти, не виде како може да се дође до усаглашавања о нечему што је, кажу, нерално.

"Мислим да је закон потпуно јасно дефинисао како се бирају чланови РИK-а, али и даље остајем при тези коју сам изнео на почетку друге фазе међустраначког дијалога, да ми се чини да присуство европарламентараца подстиче поједине из опозиције да предлажу и оно што сами не би прихватили да имају један део одговорности," каже испред СПС-а Ђорђе Милићевић.

Предлог не прихватају ни странке које су бојкотовале последње изборе. О конкретним примедбама на текст Странка слободе и правде обавестиће европосланике после разговора са партнерима са којима су радили на изради заједничке платформе. Докумнт није испунио ни очекивања Демократске странке

"Ми ћемо то још једном погледати, преформулисати ускладити с папиром који већ постоји и да се то што пре преточи у другу врсту документа Споразум који ће се примењивати. Ако не буде тога морамо прибећи нечем што се зове ванинституционални начин борбе - грађански отпор и протести", наводи председник демократа Зоран Лутовац.

Опозиционе странке ће послати амандмане на текст 

И Покрет слободних грађана ће послати амандмане на текст, док ће Народна странка сутра одлучити шта даље. Унутар опозције ће разговарати и Социјалдемократе, у Новој странци умерен оптимизам.

"Документ није савршен, али су уважене неке ствари које смо предлагали. На пример када је реч о саставу РИK-у. Видим да је сада схваћено да РИK мора да буде место где се одлучује о евентуланим неправилностима и за праћење избора", каже Арис Мовјсесијан из Нове странке.

Председник Парламента није се освртао на најновије предлоге али подсећа да четверац из Брисела долази већ следеће недеље.

"Ми смо заједно заказали наставак тог дијалога, за 17. и 18. септембар и ту је послат предлог о којем треба странке да се изјасне до 12. септембра, да дају писмене примедбе али много даље је одмакао тај дијалог са странкама које не желе учешће странаца", истиче председник парламента Ивица Дачић.

Добра основа за даље разговоре

Посматраче избора не изнанађују рекације политичкх актера на понуђено из Брисела. Виде их као део преговарачке стратегије и добру полазну основу у даљим разговорима. Бојан Kлачар не искључује решење које ће објединити преговоре на два колосека.

"Зашто, зато што је предлог европарламентараца отоворио медије и медисјко окружење много снажније него што је то документ са првог колосека док је документ који је припремила на неки начин владајућа колаиција неке теме које у овом момнету нису биле у фокусу европарламентараца питање цензуса, потписе за нациоанлен мањине, не постоји непремостива препрека да се на неки начин споје. Иделано је да се направи један документ и да то буде споразум свих странака. Лошији сценарио је ако на крају добијемо два документа. Оно лоше у том сценарију би било како пратити те мере имплементарања", објашњава Бојан Клачар из Цесид-а.

Оно што је најизвенсије а тиче се преговора уз учешће странаца али и без њих јесте - да би сва предложена решења требало спровести шест месеци пре избора. Уколико ће гласачи на биралишта 3. априла 2022, остаје нешто мање од месец дана, тачније до 3. октобра, да се све мере спорведу.