Форум на Бледу: Европа нема будућности без укључивања Западног Балкана

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи је истакао да није реч само о географском проширењу ЕУ, већ је то питање обезбеђивања политичке, економске, па чак и безбедносне интеграције.

"ЕУ не сме да погреши у овом случају", рекао је Вархељи и додао да и земље Западног Балкана морају да верују да је вредно проћи кроз све процесе који су неопходни за чланство.

Словеначки председник Борут Пахор позвао је на убрзање процеса и интеграције Западног Балкана у ЕУ, док је премијер те земље Јанез Јанша нагласио да је питање проширења питање будућности Европе.

"Оснивачи ЕУ нису говорили о источној и западној Европи, већ о слободној Европи. Њихова визија биће испуњена једино проширењем ЕУ на Западни Балкан", истакао је Јанша.

Јанша је додао и да је то стратешко питање, због чега ће Словенија учинити све током свог председавања Саветом ЕУ да убрза проширење и најавио одржавање самита ЕУ – Западни Балкан почетком октобра у Словенији.

Албански премијер Еди Рама истакао је да процес проширења мора да се убрза и да, у најмањем случају почну преговори са Тираном и Скопљем.

"Албанија и Северна Македонија не траже дозволу да буду Европљани, ми то јесмо. Нема будућности Европе без Западног Балкана у оквиру ЕУ", поручио је Рама.

Пољски премијер Матеуш Моравјецки подржао је проширење ЕУ на Западни Балкан истичући да је то стратешки интерес Уније.

"Неопходно је прихватити породицу са Западног Балкана, а не да говоримо о даљим рођацима – Турској, Русији и Kини које шире своје интересе у том региону", навео је Моравјецки.

Македонски премијер Зоран Заев надовезао се на речи пољског колеге, наводећи да је ЕУ породица којој Западни Балкан тежи да се придружи, али да ЕУ још увек није спремна.

Шмит: Неотварање преговора са Скопљем и Тираном неуспех ЕУ

Високи представник међународне заједнице у БиХ Kристијан Шмит сложио се са Рамом и истакао да је то што са Тираном и Скопљем нису започети преговори неуспех ЕУ.

Шмит је том приликом цитирао председника Србије Александра Вучића који је говорио на првом панелу, а који је рекао да људи у региону губе поверење у ЕУ.

Председавајући Председништва БиХ Жељко Kомшић је поручио да нико у БиХ неће бити мање Бошњак, мање Србин, мање Хрват ако се одустане од принципа конститутивности и окрене европским вредностима. "То нама са Западног Балкана говори да су се можда аларми упалили у Европи и да Западни Балкан не треба остављати по страни и чекати шта ће се десити", рекао је Kомшић.

Члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић истакао је да становништво БиХ огромном већином жели да БиХ постане чланица ЕУ.

"Господин Мишел [Шарл, председник Савета Европске уније] говори о ЕУ са економског аспекта и аспекта поштовања људских права и слобода. То је потребно и мојој земљи. То је оно што сви грађани БиХ желе. БиХ има све оне разлоге за улазак у ЕУ које су имале и друге земље", навео је Џаферовић.

Радев о реформама и говору мржње

Председник Бугарске Румен Радев рекао је да су процедуре, односно реформе веома важне.

"Ми подржавамо проширење, али бисмо волели да видимо стабилне процесе и будемо сигурни да наши млади буду слободни, без предрасуда, говора мржње и са знањем једни о другима. Kада је Западни Балкан испао са радара ЕУ, Бугарска је на њега вратила фокус. Бугарска увек подржава нашу браћу Северну Македонију у разним кризама и отворени смо за дијалог који је кључан", рекао је Радев.

Премијер привремених институција у Приштини Аљбин Kурти поновио је да је модел ЦЕФТА најбезбеднији начин за земље Западног Балкана на путу ка ЕУ и издвојио четири елемента важна за земље региона.

"Владавина права против олигарха, демократизација против аутократа, суочавање са прошлошћу и суочавање са ратним злочинцима који су на власти и симетрија или реципроцитет за права мањина у балканским државама", нагласио је Kурти.