Мишел на Бледском форуму: Западни Балкан је важан Унији, свако ширење чини ЕУ бољом
Председник Европског савета Шарл Мишел истакао је на Бледу да је свако ширење учинило ЕУ бољом, те да је Западни Балкан важан Унији, као што је и Западном Балкану важна ЕУ. Председник Европског парламента Давид Сасоли оцењује да је сада прави тренутак да ЕУ уложи нову енергију у процес проширења и да пре свега мисли на земље Западног Балкана. Председник Србије Александар Вучић поручио је да верује у уједињену Европу и да само уједињена Европа може како треба да одговори на кризу.
Шарл Мишел је, говорећи на Стратешком форуму на Бледу, рекао да је свако ширење учинило ЕУ бољом, и довело је до онога што је данас - унија идеја, солидарности и диверзитета.
"Знамо да је ЕУ важна Западном Балкану, али и Западни Балкан је једнако потребан ЕУ. Заједно можемо сањати и стварати бољу будућност ЕУ", поручио је Мишел.
Подвукао је да је ЕУ није статична, већ динамична, пројекат вредности, просперитета и утицаја.
"Ковид нас неће успориоти већ ће ојачати нашу одлучност да даље јачамо", нагласио је Мишел.
Подсетио је да је ЕУ почела са само шест чланица, а данас их има 27.
Европска будућност, према његовим речима, је незамислива без Западног Балкана, и с тим у вези је поздравио одржавање Самита о Западном Балкану за месец дана у Словенији.
Указао је да ЕУ мора да ојача свој утицај, и да ће то бити највећи изазов наредних година.
Рекао је да ЕУ мора бити аутономна у доношењу одлука и својим акцијама, а Авганистан је догађај који је то показао.
"Ми желимо да будемо снажнији и имамо већи утицај у свету. Желимо да јачамо савезништва. Зависност није добра", нагласио је он.
Мишел је рекао да, како би се оствараио тај циљ, треба радити на јачању заједничког тржишта, банкарске и монетарне уније, али и јачању односа са суседством, посебно са Западним Балканом, али и партнерство са Африком и другим деловима света.
Такође се заложио за јачање повезаности, што није само кроз инфраструктуру и стварање мрежа комуникације.
Указао је да у разговоре о будућности Европе треба укључити грађане истичући важност солидарности у ЕУ.
Вучић: Верујем у уједињену Европу, сви треба да будемо у оквиру ње
Председник Србије Александар Вучић поручио је на Бледском стратешком форуму да верује у уједињену Европу и да само уједињена Европа може како треба да одговори на кризу.
"Верујем да сви од нас треба да будемо део уједињене Европе", истакао је Вучић на завршетку првог лидерског панел БСФ - а "Будућност Европе - одолети и истрајати", одговарајући на питање шта ће бити кључно за будућност Европе.
Вучић је захвалио посебно Давиду Сасолију и Шарлу Мишелу, додајући да је тачно то што је рекао Мишел да је ЕУ започела један велики пројекат који има сасвим опипљиве резултате.
"Знамо све наше задатке и шта све треба да променимо (на путу ка ЕУ). Не могу да казем да молимо, али то је наша жеља да уђемо у ЕУ. На крају, потребнио смо једни другима. Ако погледамо, на пример, Србе и Хрвате, не можемо да се сложимо готово ни око чега у вези са прошлошћу, али верујем да без сарадње Срба и Хрвата не можемо да преживимо у будућности, да не кажем да не можмео да побољшамо садашњу позицију", навео је Вучић.
Председник Србије је нагласио да зато верује не само у помирење већ и практичан приступ који ће довести до бољих решња у будућности и поновио да верује у уједињену Европу.
Сасоли: Време за нову енергију у процесу проширења
Председник Европског парламента Давид Сасоли изјавио је на Бледском стратешком форуму да је сада прави тренутак да ЕУ уложи нову енергију у процес проширења и да пре свега мисли на земље Западног Балкана.
"Земље ЗБ су део наше историје, делимо заједнички идентитет. Зато морамо да признамо себи да у процесу приступања морамо да преиспитамо овај процес, јер не могу да чекају деценијама да се придурже европској породици. Свако одлагање зато може да доведе до тога да ЗБ падне у руке других актера", нагласио је Сасоли.
Истакао је, такође, да стабилан, миран и демократски континет може да донесе велику корист за све грађане Европе.
"Сада је тренутак да уложимо нову енергију у процес проширења и зато сам уверен да ће слованчеко председавање допринети и играти важну улогу по том питању у наредних неколико месеци", казао је он.
Сасоли је додао да је и за ЕУ ово тешко време у историји, али и време које пружа велике могућности и да зато треба да буду одговорни они који воде ЕУ јер ће им судити историја.
Председник Европског парламента је истакао да је зато важно организовање БСФ и дебата о одговорима на изазове данашњице и о будућности Европе.
Рекао је да треба деловати сваког дана у складу са европским вредностима и принципима.
Сасоли је рекао да је сада, у време пандемије ковида 19, питање заједничке будућности Европе ургентно, као и да је ова криза учинила да Европљани буду свеснији и своје снаге, али и слабости.
Јанша: ЕУ у будућности - јака, проширена на Западни Балкан
Словеначки премијер Јанез Јанша изјавио је, на Бледском стратешком форуму, да је главни изазов европских интеграција осигурање јединства уз поштовање различитости, додајући да види Европу у будућности као јаку ЕУ са јаким државама чланицма, проширену на Западни Балкан, у миру са собом, и мирним и просперитетним окружењем.
"Надамо се да у времену пред нама деловање ЕУ мора постати стратешко и дугорочно, усмерено на постизање циља који су поставили очеви осниваци ЕУ - Европа слободна, цела и у миру са собом и суседима", рекао је Јанша.
Он је навео да је главни изазов европских интеграција осигурање јединства уз поштовање различитости, додајући да је јасно да поштоји више визија будућности Европе, али да то не сме бити разлог за поделе.
Како је рекао, морају се наћи одговори на све изазове, а то се неће десити ако смо подељени.
"Не морамо да измишљамо топлу воду, али, морамо се вратити на почетак - тражење консензуса, узајамно поштовање и солидарност", рекао је Јанша.
Логар: Потребна нам је визијиа будућности ЕУ
Министар спољних послова Словеније Анже Логар нагласио је да је будућност европског континета и ЕУ уско везана за наставак процес проширења на земље западног Балкана.
"Верујемо да је будућност нашег континета и ЕУ уско везана за наставак процес проширење - посебно за приступање земаља западног Балкана. Оне треба да буду део наше заједничке будућности", рекао је Логар и додао да је други панел на Форуму управо посвећен тој теми.
Ове године форум ће бити посвећен проналажењу одговора на постојеће изазазове, посвећености будућности ЕУ и нашој заједничкој будућности, рекао је Логар и додао да ће први панел "Будућност Европе - одолети и истрајати" бити посвећен изазовима ЕУ, како би наставили да обезбеђујемо сигурно и безбедно друштво за све наше грађане уније.
"ЕУ 2021 није она која је била 2004. када се Словенија придружила", реклао је Логар и подсетио да је ЕУ од тада прошла кроз многе олује, прошла је кроз економску и финансијску кризу, Брегзит, мигрантску кризу, квоид пандемију.
Сада се суочавамо са хуманитарном кризом у Авганистану, рекао је он време идеалистичких погледа на ЕУ се променило и нестало, свет се драматично променио, информације протичу у реалном вемену са једног на други крај света.
"Нико не може да се сакрије од последица, као што су климатске промене ма колико биле далеко од нечије куће", рекао је Логар.
Оптимизам проширења из 2004. године, замењен је новим политичким реализмом или чак и песимизмом, рекао је он и нагласио да нам је потреба визија знамо где видимо ЕУ у будућности.
Бабиш: Не причати само о проширењу ЕУ, већ и Шенгена
Чешки премијер Андреј Бабиш изјавио је да је неопходно да се јасно и гласно каже да ли ће ЕУ примити Србију у чланство и изразио жаљење што се само разговара о проширењу Уније, али не и Шенгена.
"Рецимо јасно и гласно да ли ћемо узети западни Балкан у Шенген, укључујићи Србију и нашег пријатеља Александра Вучића или не, и где ћемо бранити наше границе (од илегалних миграната)", рекао је Бабиш на панелу лидера на Стратешком европском форуму на Бледу, посвећеном будућности ЕУ.
Бабиш је упитао зашто се, када се прича о проширењу ЕУ, не прича о проширењу Шенгена и зашто Румунија, Хрватска и Бугарска и даље чекају да уђу у шенгенску зону.
"Где је стратегија, никада нисмо причали о проширењу Шенгена иако је то много лакше од преговора о проширењу, ЕУ није испунила ни то обећање", рекао је Бабиш.
Чешки премијер је нагласио да када је реч о мигрантима теба да се зна да су то илегални мигранти на којима су кријумчари зарађили шест милијарди евра.
Навео је да су једино они и Мађари јасно и гласно рекли стоп, да то тако не може, и додао да би заустављање миграција мого да се реши као и раније преговорима са председиком Турске Реџепом Таипом Ердоганом.
Мицотакис: Европа уметност малих компромиса како би се достигле велике амбиције
Председник Владе Грчке Кирјакос Мицотакис је рекао да је ЕУ претходних година доста тога постигла и да су међу тим успесима и одговор на ковид.
Мицотакис каже да би чланице ЕУ требало да направе мали корак назад да би могле да направе велики скок у будућности, као и да је за њега Европа "уметност малих компромиса како би се достигле велике амбиције".
Пленковић: Нема консензуса о миграцијама
Премијер Хрватске Андреј Пленковић истакао је на Бледском стратешком форуму да у Европској унији нема консензуса по питању миграција, додајући да се морају приближити ставови о томе, али да то неће бити лак посао.
Пленковић је, на панелу посвећеном будућности Европе, констатовао да и та дебата даје право светло како се ЕУ осећа данас, по различитим питањима и дешавањима.
Тако је навео да у Унији има оних који би волели да ЕУ буде оштрија према Турској, док су други за решење са Турском по питању миграција, неки желе да отворе нове путеве сарадње са Русијом, из економских и глобалних разлога, док су други веома стриктни према Москви због Крима, Доњецка...
"Има оних који су одушевљени проширењем Уније на све земље југоисточне Европе, и лично сам заступао тај став од како се бавим политиком, док други нису за то, па су алергични ако поменете било шта што почиње на слово Е", рекао је Пленковић.
Он је приметио и да је, када је реч о будућности ЕУ, један од кључних проблема и изазова лоша демографска слика.
"Половина чланица има негативан природни прираштај, централни изазов је демнографски дефицит", сматра Пленковић.
Такође, додао је да је одлазак Велике Британије из Уније стратешки губитак, у различитим областима, што ће се, каже, тек осетити.
Додао је да и да је фокус на "Зеленој агенди", а да нема ковид кризе дебата би се и више водила о климатским променама.
Годишњи 16. Бледски стратешки форум (БСФ) почео је данас на Бледу, а у фокусу учесника, међу којима је и председник Србије Александар Вучић, је будућност Европе.
Коментари