Аустријски шеф дипломатије: ЕУ делима да покаже да је Западни Балкан део Европе

Каријерни дипломата са вишедеценијским стажом у европским оквирима постао је познат као један од најближих сарадника Себастијана Курца.

По доласку на чело Министарства спољних послова Александер Шаленберг наставио је политику аустријског канцелара према Западном Балкану где ће остати упамћен као политичар који се у свакој прилици залаже се за прикључење региона ЕУ.

Шаленберг сматра да Западни Балкан не треба гледати само кроз перспективу чланства.

Према његовим речима, много тога можемо да се уради и док се чека приступ ЕУ. Морамо регион Западног Балкана да укључимо у програме попут роминга, каже Шаленберг.

"Зашто државе Западног Балкана заједно са ЕУ не би имале иста правила роминга", наглашава аустријски шеф дипломатије.

Са друге стране, Никола Селаковић указује да Србија наставља са реформама, мада, како каже, не зна хоће ли ЕУ то ценити.

"Унија је оптерећена својим унутрашњим проблемима попут проблема миграција, а Западни Балкан вам је потребан јер мигранти преко наше територије покушавају да се домогну ЕУ. Ми делимо исте проблеме и то значи да заједно можемо да планирамо будућност", истакао је Селаковић.

Будућност би требало да донесе и решење косовског питања, верују обе стране. Аустрија је 2008. међу првима признала независност тзв. Косова, а званични Беч више пута истакао да је тај став непроменљив. Промене, међутим, очекују у дијалогу Београда и Приштине.

"Имамо различите приступе и то се никад није доводило у питање али је нормализација односа нешто што је неопходно за регион", каже Шаленберг.

Напомиње да је континент је кроз историју пун таквим проблема, болних процеса преговора. "Наш циљ је да једног дана и Београд и Приштина постигну компромис".

Како Београд види компромис у контексту евроинтеграција занимало је аустријске новинаре.

"Говорите из угла Аустрије која признаје Косово, али га не признаје цела ЕУ. Поједине чланице га сматрају нашом јужном покрајином, а многе државе подржавају позицију Србије у међународним организацијама", указује српски министар.

Истиче да неке државе хоће да представе независност Приштине као готов случај и да нема говора о измени граница али, подсећа, да о томе није било забрањено говорити 2008. када је Косово прогласило независност.

Селаковић: Велика очекивања од словеначког председавања ЕУ

Oдговарајући на питања новинара, Селаковић каже да су очекивања Србије од председавања Словеније ЕУ су велика, будући да је реч о земљи и народу са којима смо делили исти начин живота и исту земљу деценијама.

Истакао је да Србија спроводи реформе, али да је питање за ЕУ да ли ће их вредноватина прави начин.

Селаковић је , подсетио да је Словенија прва земља некадашње Југославије која је ушла у ЕУ и најбољи пример како земља може да оствари корист од придруживања Унији.

"Можда наши словеначки пријатељи могу да нас разумеју боље од других европских партнера. Они имају интерес да подрже процес ширења ЕУ и да потврде изјаву да ЕУ није потпуна без Западног Балкана", рекао је Селаковић.

Поручио је да Србија наставља да спроводи реформе, додајући да су у последњих осам месеци спроведене кључне реформе, посебно у области владавине права и слобода говора.

Такође, наше економске и социјалне реформе су најбоље у региону, оценио је Селаковић.

"Настављамо наше реформе, а да ли ће то ЕУ вредновати на прави начин, видећемо. Знам да је ЕУ суочена са својим проблемима, али не може се стално говорити о Западном Балкану као о спољном питању, а када је потребна подршка у борби против илегалне миграције, онда смо партнери. Ако делимо исте проблеме, онда можемо да планирамо заједничку будућност и све што ћемо поделити у будућности", рекао је Селаковић.

Договор о сарадњи у борби против тероризма, криминала и илегалних миграција била је тема састанка са министром унутрашњих послова Аустрије, а о положају СПЦ са епископом аустријско-швајцарским Андрејем.

О везама две земље сведоци и српска дијаспора у Аустрији, друга по бројности после Немачке.

Овде живи 300.000 људи српског порекла, односно један град величине Ниша или Новог Сада. Већина њих настањена је управо у аустријској престоници.