Берлински процес се враћа кући - шта можемо да очекујемо у финишу мандата Ангеле Меркел

Званични Берлин саопштава да наставља дипломатску офанзиву на Западни Балкан, а у том циљу и Берлински процес се враћа кући - у Берлин.

Председник Александар Вучић је најавио да ће са немачком канцеларком разговарати о КиМ, регионалној сарадњи, улози Немачке и Берлина на овом просторима и да ће се после Берлинске конференције знати да ли је пред Србијом - берлински или бриселски процес.

Гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, Стефан Сурлић са Факултета политичких наука је рекао Берлин покушава годинама да преузме иницијативу и да буде главни у медијацији између Београда и Приштине али то не полази за руком и чини се да су две стране у овом дијалогу удаљеније више него икад.

Истиче да Ангела Меркел има и личну амбицију да на крају свог мандата оствари какав-такв резултат, међутим, показује се да ће то бити неостварена жеља, будући да су избори у септембру и да она силази са позиције канцеларке Немачке.

Легат Ангеле Меркел на Балкану 

"Баш у последњим данима њеног мандата можемо очекивати највећи притисак Немачке, као што је најавио Мас - дипломатску офанзиву Немачке у циљу приближавања ставова Београда и Приштине", рекао је Сурлић.

"У финишу када погледате који је њен легат на Балкану - видимо неуспеле три или четири иницијативе - за институционалним реформама у БиХ, неотпочињање преговора за Северну Македонију у Албанију, Београд и Приштина су далеко од било каквог споразума. Она ће у фото финишу извршити највећи притисак и на Вучића и на Куртија да постигну какав-такав договор", истакао је Сурлић.

Према његовим речима, Лашет ће бити на трагу у политике Ангеле Меркле, залагаће се формално за компримисно решење, али ниједан од немачких актетра не одустаје од идеје да се оствари да Косово добије међународно правно признање.

Позиција Београда ће у том смислу бити тешка, каже Сурлић и додаје да треба узети у обзир и "Зелене", који су истицали како Београд треба бити додатно под птитиском да призна независност Косова.

Уколико од "Зелених" буде зависило формирање владе и бирање новог канцелара - позиција Србије биће још тежа, сматра Сурлић.

Немачки медији о Берлинској конференцији 

Говорећи о томе да ли се немачки медији баве Берлинском конференцијом, Сурлић каже да је то у назнакама, речено је да би Немачка требало да води Берлински процес, и да се он враћа кући одакле је почео.

Мас жели да представи амбициозни план који је на трагу мини-Шенгена, план безвизног режима, одсуство роминга у циљу решавања свих отворених питања на Балкану.

"Претпистављам да ће то бити фокус иако морам признати да у немачким медијима, када се говори о спољно-политичким темама, Косово је у запећку у односу на глобалне теме са којим се суочавају актуелни кандидати за канцелара", рекао је он.

О Вашингтонском споразуму

Сурлић каже да можда за Куртија Вашингтонски споразум није правно обавезујући, али је свакако политички обавезујући. Америчка администрација Џозефа Бајдена је јасно истакла да је тај споразум на снази и очекује се да обе стране примене све тачке споразума, укључујући и Газиводе.

"Он тражи маневарски простор да избегне шта се од њега очекују и по питању Газивода и по питању примене идеје мини Шенгена", каже Сурлић.

Вест која је одјекнула - Ричард Гренел је одао почаст српским војницима на Видовдан, а Вљора Читаку је одреаговала рекавши да се у Косовском боју није борила српска, већ балканска војска.

Сурлић каже да је то свакако домен индентитета, Читаку је искористила прилику да занемари и затре било какав траг српског идентитета на КиМ, њена реакција је депласирана, потире се право српске заједнице на КиМ да ужива културну баштину али и да обележава важне историјске датуме.

Према његовим речима, идеја данашње Приштине је моноетнички концепт где се српском народу потире свако право на историју и културу.

Економско повезивање региона је у успону.

Сурлић каже да се резултати виде и кључно је спровести у дело све иницијативе, које укључују Берлинску процес и мини Шенген и додаје да се осећа слобода, бољи проток људи, роба и услуга између три земље, а очекује се прикључивање и осталих земаља Западног Балкана.