Заједница српских општина, три хиљаде дана чекања

Заједница српских општина требало би да се формира у складу са договором Београда и Приштине, поручили су током посете Приштини изласници ЕУ и САД. На ту поруку само сат касније реаговао је Аљбин Kурти.

"На Kосову не можемо да имамо моноетничко удружење, па је неопходно да 'интегришемо' све грађане без обзира на етничку припадност, а не да стварамо баријере које их деле", рекао је Курти.

Дан касније одговор стиже из Београда.

"Ако он мисли да неће морати да се разговара о Заједници српских општина, већ само о томе да ми кажемо да је 'република Kосово' нешто што прихватамо и признајемо, не мора ни да долази, а ако неко од мене то очекује, не мора ни да ме зове. Оно што могу да кажем целој јавности – то је да ће наша реакција бити веома снажна и оштра по питању непоштовања међународно-правних уговора који су потписани у присуству и под окриљем ЕУ", нагласио је председник Србије Александар Вучић.

Под окриљем ЕУ пре осам година договорено је да ЗСО подразумева заједницу 10 општина са српском већином јужно и северно од Ибра. Заједница српских општина требало би да има и свог председника, потпредседника, скупштину, статут, званичне симболе.

ЗСО је замишљена као додатни механизам заштите српске заједнице. Међутим, ту јесте настала замена теза зато што је ЗСО од самог почетка виђена као нови ентитет, тврди извршни директор НВО "Актив" у Косовској Митровици Миодраг Милићевић.

"Нико од албанских политичких партија није погледао другу страну медаље и то се прећуткује – да ЗСО никада неће бити моноетничка целина, већ она има свеједно мултиетнички карактер из простог разлога што у свих 10 општина Албанци живе у одређеном броју. Постоји и ту проценат других заједница који ту живе, тако да свеједно она има тај мултиетнички карактер", објашњава Милићевић.

Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду каже да данас и посредници и Албанци антиципирају да ЗСО може бити формирана само ако Београд или призна Приштину или дозволи учлањење у УН, а то није реално.

"Они инсистирају да се то реши по Ишингеровом плану, представљеном крајем 2007. године, или онако како је то Ахтисари тражио две године раније. Ништа ново с њихове стране нисмо чули деценију и по. Преговарачки процес ће се наставити, никоме не одговара да он буде прекинут, свако ће из својих разлога у њему учествовати, али да ћемо доћи до неког обострано прихватљивог решења, шансе су врло, врло мале", каже Пророковић.

Преговарачки процес Београд и Приштине, након што је прекинут због увођења таксе Приштине на робу из цетралне Србије, поново је покренут у јулу прошле године. Међутим, од тадашњег сусрета Александра Вучића и Авдулаха Хотија, преговарало се само на техничком нивоу.