Селаковић: Очекујемо враћање питања проширења на листу приоритета

Селаковић је, уочи посете Словенији, у интервјуу љубљанском дневнику "Дело", казао да очекује и да ће Словенија током свог председавања успешно организовати Самит ЕУ – Западни Балкан, чије одржавање је најављено за октобар ове године.

"Мислим да Словенија, као земља која сигурно боље разуме процесе на Балкану него неке удаљеније државе, може дати велики допринос отворенијем и проактивнијем односу ЕУ према нашем регион", рекао је он.

Указао је да ЕУ годинама показује замор у проширењу, што код држава Западног Балкана, као реакцију природно изазива приступни замор, међутим терет одговорности за недовољно динамично напредовање у процесу евроинтеграција често се неосновано ставља на терет држава кандидата.

У читавом региону, додаје, и даље постоји предоминантно расположење у корист чланства у ЕУ, али постоје и схватљиве фрустрације због изгубљеног времена и изневерених очекивања.

Србија се већ дуго налази на европском путу, подсећа Селаковић, наводећи да је захтев за чланство поднет пре дванаест година, статус кандидата Србија је добила 2012, а од почетка преговора 2014. године отворено је 18 од 35 преговарачких поглавља и затворена су два.

На констатацију да је Србија лидер у региону и да се том успеху не радују баш сви на Западном Балкану, те питање зашто би државе региона требало да се радују јакој Србији, он је казао да је време да као друштва и на менталном и на политичком плану превазиђемо онај наш балкански менталитетски став да је добро кад "комшији угине крава".

"Није, дакле, право питање зашто би се неко радовао успешној Србији, већ зашто се сви не би радовали успешној Србији", рекао је Селаковић.

Додао је да живимо на подручју на којем смо повезани и родбинским везама и комплементарним привредама, па и даље живим сећањем на заједничке успехе у време када смо били чвршће повезани.

"Не видим ниједан рационалан разлог да било ко страхује од успешног суседа, јер управо су неуспешни суседи ти од којих треба страховати. Политички радикализам, демагогија, ксенофобија јесу појаве које плодно тло лакше налазе у атмосфери социјалне и економске несигурности него у успешним државама и прогресивним друштвима", објаснио је Селаковић.

"Мултивекторска спољна политика Србије спасоносна"

Говорећи о спољној политици Србије министар Никола Селаковић је рекао да се у условима пандемије показало да је мултивекторска спољна политика Србије спасоносна.

"Наши руски и кинески пријатељи били су у прилици да притекну у помоћ у тренутку када је ЕУ била опхрвана сопственим проблемима, што је за последицу имало озбиљне проблеме у имунизацији становништва на нашем континенту. Догодило се заправо да су неки политички обзири однели превагу над првим и најважнијим приоритетом, а то је да се на најбржи могућ начин вратимо у мод колико-толико нормалног друштвеног и економског функционисања", указао је он.

Селаковић је рекао да Србија са Русијом и Кином негује традиционално чврсто и челично пријатељство, јер јој те државе никада нису учиниле ништа нажао, и при том у апсолутним бројкама та сарадња је стотинама, чак хиљадама пута мања него сарадња оних који са подозрењем гледају на наше везе са руским и кинеским пријатељима.

"У свету који је после дужег периода незадрживе глобализације почео поново да се поларизује, и то тако што постаје полицентричан, позиција држава које одлучују да буду војно неутралне јесте веома сложена, јер центри моћи могу сумњати у искреност или одрживост такве позиције. Србија међутим на најискренији могућ начин стоји на тој позицији и доследно инсистира на поштовању међународног права, мултилатерализму и политици немешања у унутрашње ствари других држава", објаснио је министар.

Селаковић је рекао да Србија нема начина да друге убеди да су мир и стабилност заиста највиши српски државни и национални интерес, осим тако што ће бити доследна у инсистирању на тим вредностима.

Економска дипломатија – кључан сегмент сваке успешне савремене дипломатије

Селаковић је додао да је економска дипломатија кључан сегмент сваке успешне савремене дипломатије.

Што се односа са Словенијом тиче, рекао је да је економија у савременом свету генератор свих других облика сарадње, међутим наши народи, констатовао је, имају толико чврсту и дугу традиције сарадње и пријатељства да имају ретку прилику да напредак у економској сарадњи граде на већ постојећим односима и везама.

"Србија је заинтересована за проширење економске и трговинске сарадње, посебно у областима у којима имамо значајан а неискоришћен потенцијал, као што су прерађивачка индустрија, ИТ индустрија, банкарство и осигурање, производња хране, туризам, развој малих и средњих предузећа. Уверен сам да ће економски и политички односи наставити да се у годинама пред нама развијају упоредо, у обостраном интересу наших земаља", рекао је он.

Подсетио је да је, са уложених више од милијарду евра, Словенија један од највећих инвеститора у Србији, као и да у више од 1.200 словеначких компанија ради око 25.000 радника.

"Тај тренд се наставља, и само у прошлој години привукли смо око 466 милиона евра словеначких инвестиција. Словеначки инвеститори имају одлична искуства у Србији, и очекујем да и у будућности имамо разлога за обострано задовољство", додао је министар.

Такође је навео да се све више компанија из Србије одлучује да послује у Словенији, а вредност досадашњих српских инвестиција у Словенији је око 300 милиона евра.

Када је реч о културној сарадњи, он је казао да је Србија искрено заинтересована и спремна да у непосредном дијалогу ради на решавању свих отворених питања са Словенијом.