Ко је најактивнији у Парламенту, а ко је најређе говорио

Највише обраћања имају посланици посланичке групе "Александар Вучић за нашу децу" - затражили су реч 630 пута. Према статистици Отвореног паралмента, са 30-ак говора - Александра Томић, иако пета у поређењу са свим посланицима, прва је по броју говора у Скупштини у својој посланичкој групи.

Будући да води одбор за финансије, то објашњава постојањем великог броја економских тема.

"Ми смо имали велики број закона, велики број споразума, и имали смо избор на функције одређених институција, где је предлагач сам одбор за финансије. Оно што је важно да се каже, да поред што су финансије у питању, је уствари један део да финансије належу на велики број области на многе теме у нашем друштву", истиче Александра Томић.

Од свих посланика најангажованији је Ђорђе Милићевић из СПС-а, за пола године заседања новог сазива, из скупштинске клупе обратио се седамдесетак пута.

"Посао посланика је да зна, између осталог, садржај сваког законског предлога који се налази на дневном реду, наравно да говоримо и анализирамо сваки законски предлог, наравно да анализирамо одређене сугестије и предлоге и наравно да сагледавамо оно што су животна питања, од животне важности за грађане Србије", напомиње Ђорђе Милићевић.

Упола мање обраћања у поређењу са првопласираним, има Енис Имамовић, што га ипак ставља на друго место по ангажману.

"Наш посао јесте да представљамо грађане по основу оног програма за који смо добили подршку на изборима управо од тих грађана, грађани Санџака имају огроман број проблема које је потребно представити скупштини Србије и за које је потребно наћи та системска решења", наводи Имамовић.

О чега зависи активност посланика 

Активност посланика зависи од њихове позиције у страначкој и скупштинској хијерархији, којем посланичком клубу припадају у ком су скупштинском одбору, колико су образовани и вешти говорници и шта је на дневном реду.

"С обзиром на то да се парламентарни наступи вреднују у очима бирача и служе у маркетиншке сврхе да би се еволуирало на изборима то зависи да ли сте припадник владајуће странке или опозиционе, какве врсте коалиционог аранжмана имате, у том смислу неке мање опозиционе групе или самостални посланици као да имају више подстицаја да користе тај маркетинг за јачање странке", указује проф. др Славиша Орловић са Факултета политичких наука.

Најређе се за реч јављају посланици ПГ СПАС и од када су у републичком паралменту учинили су то четири пута.

"Ове нове странке зависе, оне зависе од њихових амбиција, и амбиција њихових лидера, да ли лидер седи у парламенту, да ли је у власти, у овом случају СПАС је предсеник општине Новог Београда, тако да поставља се питање и будућих аранжмана", наводи Орловић.

Посланици мањих странака обично са више амбиције користе посланичко време, тврде политиколози, који сматрају да их мотивише и жеља да постану видљивији бирачима.

Они са више парламентарног искуства су упућенији у парламентарне процедуре па су и вештији у долажењу до речи на пленарним седницама.