петак, 08.01.2021, 21:00 -> 21:02
Извор: РТС
Аутор: Милица Пујкиловић
Какав ће бити резултат политичке кризе у Приштини
Званична Приштина је од четвртка у в. д. стању. Прво је Хашим Тачи поднео оставку због оптужнице за ратне злочине и одласка у Хаг, потом је уставни суд због посланика осуђеног за корупцију, прогласио нелегалном владу. У четвртак је Вјоса Османи распустила и последњи орган власти – скупштину. Она баш у том в. д. стању, месец и по пред ванредне изборе, на самом почетку кампање, види простор да покрене и најважније политичке теме.
Дан након што је Конгрес потврдио да је председник Сједињених Држава Џо Бјаден, политичари из Приштине не крију да имају велика очекивања од нове администрације у Белој кући.
В. д. председнице привремених приштинских институција Вјоса Османи на дневни ред ставља споразум из Вашингтона, али и оне потписане у Бриселу. Делови из споразума који су у септембру потписали Александар Вучић, Авдулах Хоти са Доналдом Трамом, каже, не иду им у корист.
"Постоје питања попут језера Газиводе и других политичких питања о којима морамо да видимо какав је став Бајденове администрације", рекла је Вјоса Османи.
Нада се да ће под лупом Бајденове администрације бити и споразум из 2015. године – о успостављању Заједнице општина са српском већином.
"Споразум који је потписао бивши премијер Иса Мустафа, Косово ће учинити дисфункционалним", рекла је Османијева.
Канцеларија из Београда која је задужена за Косово и Метохију подсећа колико чека да потписано буде и споведено.
"Београд 2.817 дана чека да се формира Заједница српских општина. Овакве неодговорне изјаве које поткопавају сваки потенцијал дијалога и будућег договора, нажалост, постале су део предизборног фолклора албанских званичника. Београд поштује све своје преузете обавезе, и очекујемо и од међународних посредника да осигурају њихову примену од стране Приштине", рекао је Петар Петковић, директор Канцеларије за КиМ.
Колико су утицајни гласови из Приштине
Колико су утицајни гласови из Приштине аналитичари не виде кроз потенцијално освојене гласове на предстојећим изборима. Они су, кажу, много шири како у политичкој јавности тако и у академским круговима.
Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду каже да Османијева има много ширу подршку од тих наводних три посто колико јој се предвиђа на изборима.
"Албанци нису задовољни овим тзв. одуговлачењем процеса легализације и легитимизације лажне државе Косово у међународним односима. Нервоза се током година повећавала и Османијева сада просто жели да каже да то за њих није опција", рекао је Пророковић.
Зато своју политику, каже Пророковић, политичари у Приштини покушавају да наметну високо на листи приоритета Стејт департмента.
"Овакви ставови и поред тога што ће наићи на несумњиву подршку међу Албанцима као и на симпатије у неким круговима у Белој кући, нису реалне. Договорено, потписано не зависи само од косовксих Албанаца, већ и од других страна", каже Пророковић.
Шта ће бити резултат политичке кризе у Приштини због које се и бира ново руководство?
"Јако је вероватно да ћемо имати владу сачињену од Самоопредељена и од ДПК што је потпуни новитет и што може да допринесе новој политици Косова према овим преговорима. Мислим да ћемо имати нову политику, која ће бити потпуно другачија од оне што се водила последњих 20 година на Косову, што се тиче преговора између Косова и Србије", рекао је Фисник Хаљими, аналитичар из Приштине.
Колико је такав сценарио и реалан, видећемо за нешто више од месец и по дана, за када су заказани избори на Косову и Метохији.
Коментари