Посланици о извештајима независних институција

На дневном реду су извештаји Заштитника грађана за 2019.годину, извештај Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, извештај Повереника за заштиту равноправности за 2019.годину и извештај о раду Државне ревизорске институције за 2019.годину.

Председник Државна ревизорска институција (ДРИ) Душко Пејовић изјавио је да је у ревизији 2019. обухваћено 29,2 милијарде динара јавних набавки и да је утврђено 2,82 милијарди динара неправилности, односно 9,7 одсто.

"Заокружено сваки десети динар у јавним набавкама код ревидираних субјеката има неки од пропуста мерен према процедури која је одређена у Закону о јавним набавкама", рекао је Пејовић у Скупштини Србије представљајући извештај ДРИ-ја за 2019. годину.

Он је додао да се највише догађа да се у конкурсној документацији одређују додатни услови за учешће у поступку јавне набавке на којој је акценат да се позиви за подношење понуда и обавештења о закључењу уговора нису објављивали на порталу јавне набавке у прописаном временском делу или самом року или нису објављени уопште.

"Преузимање обавеза изнад одобрења апропријације била је укупно 238 милиона динара, и ту је реч углавном о локалним самоуправама", рекао је Пејовић.

Председник ДРИ-ја је подвукао да је та институција за годину дана покренула 301 пријаву, 256 прекршајних за 272 лица, 12 за привредни преступ за 79 одговорних лица, 33 кривичне пријаве за 22 одговорна лица и укупно 301 пријаву за 384 одговорна лица.

Пејовић је оценио и да је недовољно успостављен ефикасан, интерни контролни систем.

Како је објаснио, код 149 субјеката који имају обавезу успостављања функције интерне ревизије. утврђено да је она успостављена код 64 субјеката, код 17 субјеката је делимично успостављена, а код 68 субјеката није успостављена.

Повереник:Информације највише траже грађани,па онда медији

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић изјавио је данас да је ије рекао да је у односу на 2018. годину број жалби повећан за 60 одсто, а разлог томе је што је један тражилац информација тражио податке од свих просветних установа у Србији.

Он је приметио да се институт приступа слободним информацијама од јавног значаја и даље користи у великој мери, наводећи да информације највише траже грађани-појединци, па тек онда удружења грађана, новинари, сами органи власти, политичке стране и привредни субјекти.

Према његовим речима, подносиоци захтева најтеже долазе до оних информација које су у вези са буџетским средствима, јавним набавкама, инвестицијама и евиденцији о јавним средствима.

Мариновић је казао да се стање у остваривању права на слободан приступ информацијама није битно променило и да највећи број жалби долази због "ћутања администрације".

Како објашњава, орган власти би у одређеном року требало да се изјасни о захтеву, па самим тим може и да одбаци захтев или да делимично да одговор, али указује да 50 одсто жалби долази управо због тога што одговора нема.

"У структури жалби о слободном приступу информацијама од јавног значаја 61 одсто чине жалбе против републичких државних органа и организација, а од тога четвртина је против министаратва и органа у њиховом саставу", истакао је Мариновић.

Каже да је "изговор" органа због чега не достављају податке тај да је информација поверљива или да би њеним давајем била угрожена нечија приватност. "Најчешће је то без аргументације", констатовао је Мариновић.

Он је казао да је у 2019. години Повереник извршио 701 надзор над применом Закона о заштити података о личности, а да је најчешћи разлог за покретање поступка надзора била употреба личних података, имена, презимена и адреса неких лица.

"Послали смо на адресе разних руковалаца подацима 1.053 контролне листе на које је одговорило 975 руковалаца, 72 нису. На основу попуњених листа извршили смо процену нивоа ризика обраде података о личности", рекао је Мариновић.

Повереник је истакао да је важно да се усвоје измене и допуне Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, и навео да је доставио и измену и допуну постојеће Стратегије заштите података о личности, усклађену са актуелним стањем у области заштите података о личности.

Пашалић: Више од 3.200 притужби Заштитнику грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је  да је та институција примила више од 3.200 притужби у којима су грађани указивали на повреде својих права, а највише потешкоћа у том смислу имали су у имовинско-економској области.

Пашалић је, подносећи у Скупштини Србипје извештај о раду институције Заштитника у 2029, рекао да су се притужбе грађана највећим делом односиле на повреду права на заштиту имовине, право на добијање одлука у законском року, као и право на поштовање најбољих интереса детета.

Он је додао да је у односу на претходну годину повећан број реаговања Заштитника грађана по сопственој иницијативи у случајевима за које је информације добио путем медија.

Пашалић је навео и да је у 2019. години било ненајављених посета местима где се налазе или се могу налазити лица лишена слободе у циљу, како је рекао, одвраћања државних органа и службених лица од било каквог облика мучења или било код облика злостављања.

"Национални превентивни механизам је у 2019. години обавио 77 посета у установама у којима се налазе лица лишена слободе и осам надзора над поступцима принудних удаљења странаца, а спроведе су четири посете у циљу праћења поступања према избеглицама и мигрантима", рекао је Пашалић представљајући извештај за 2019.

Навео је да је први пут обављено 16 посета војним објектима, односно просторијама за извршење дисциплинских мера које се састоје у забрани удаљења из посебних просторија у војном објекту.

Каже да је у раду посебну пажњу посветио особама са инвалидитетом и старима, Ромима и ЛГБТ популацији.

"Упутили смо бројне препоруке за унапређење рада органа јавне управе како би се уклониле препреке са којима се ове рањиве групе и даље сусрећу", рекао је Пашалић.

Он додаје да се бавио и високим тарифама јавних извршитеља која су угрожавала егзистенцијалну сигурност грађана, као и могуће злоупотребе.