Кодекс за посланике до краја године – неко ће морати јавно да се извини, а неко да буде кажњен

Покушаји да се у скупштинску салу уведу правила понашања трају већ више од деценију. Највећи помак направљен је 2014, када је радна група са тадашњим послаником Зораном Бабићем на челу, завршила Нацрт кодекса. Међутим, на дневни ред Парламента никада није стигао.

Шест година касније то би могло да се промени – радна група на претходној седници, након краће раправе, утврдила је Нацрт кодекса понашања народних посланика.

"Једна од алинеја која би се могла додати - неистину изречену од стране медија или појединаца којом се угрожава углед НС или народних посланика може се реаговати у зато предвиђеним терминима, термима рада Народне скупштине и одбора", рекао је Верољуб Матић, посланик са листе "Александар Вучић - За нашу децу" на дан 17.12.2020.

Пре 20-ак дана, један од свега неколико опозиционих посланика, Шаип Камбери, на скупштинску клупу, поред српске заставе поставио је и албанску. То је испровоцирало социјалисте да поново покрену питање доношења Етичког кодекса.

Мишљење о Нацрту, према коме је, поред осталог, посланик дужан да савесно обавља функцију, уважава друге посланике, говором не постиче мржњу и насиље, не уноси у салу симболе и обележја политичке странке и стране државе, Камбери је изнео већ на скупштинском одбору.

"Чини се да се преко кодекса покушава направити политички суд да би се за било какво мишљење за које се не слажемо могле покретати иницијативе. Зато би можда боље било сагледавати још једном до пленарне седнице", рекао је Камбери 17.12.2020.

Јавно извињење, па казна 

Пленарна седница на којој ће посланици дати коначни суд о Нацрту, биће до краја године, обећава први човек Народне скупштине.

"Србија је чврсто посвећена демократији и поштовању људских и мањинских права. Уважавање различитих мишљења један је од кључних услова за даљи напредак наше државе и друштва у целини", истиче Ивица Дачић, председник Народне скупштине.

Да је за напредак Србије неопходно уважавање и дијалог, више пута упозоравале су и међународне институције и Повереник за заштиту равноправности. На адресу те институције више пута стизале су притужбе на понашање и речи народних посланика.

"За говорницом оно што посланик изговори знамо да он ужива имунитет, ми смо управо стога апеловали континурано , упозоравали смо на недопустив говор у Скупшини. Критика, сугестија, оштар говор - да, али дискриминација, увреде, понижавање, претње, то је апсолутно забрањено нашим законима", истиче повереница за равноправност Бранкица Јанковић.

За дискриминаторски говор, псовке, увреде, непоштовање правила посланици би, према кодексу, морали јавно да се извине. У случају да то не учине, следи казна - о њој би требало да одлучује етички савет, у коме би седели представници свих посланичких група и скупштинских одбора.