Ребаланс буџета – за министра минус оправдан, Фискални савет тврди да није довољно транспарентно

Министар финансија каже да је све потпуно јасно и транспарентно у години када цео свет доживљава незабележене буџетске притиске. Каже да ће новац бити потрошен пре свега за додатно јачање здравственог система, за субвенције, првенствено пољопривреди, и за исплату једнокретне помоћи здравственим радницима од 10.000 динара.

"У овом ребалансу осим завршетка и опремања две ковид болнице издвојена су средства за Институт за мајку и дете, за Тиршову, за Дедиње 2, за ГАК Народни фронт, Институт за инфективне и тропске болести, за болнице у Аранђеловцу, Прокупљу, Кикинди, Врбасу, Пироту као и за Клинички центар Војводине", поручује министар Синиша Мали.

За Фискални савет то није довољно транспарентан приказ. Указују да су у односу на април трошкови додатно повећани за 850 милиона евра, а из измењеног буџетског плана се не види на шта ће бити потрошен сав тај новац.

"Не зна се колико од тога ће ићи на помоћ 'Ер Србији', колико за Електропривреду Србије, да ли ће из тих пара да се гради аеродом у Требињу. Затим ту је и 100 милиона евра за Министарство одбране где је део, можда највише половина, за ковид болницу", напомиње председник Фискалног савета Павле Петровић.

Министар тврди да је све у складу са договором са ММФ-ом, па и на најављено повећање плата у јавном сектору и пензија.

"Апсолутно дефицит који ни на који начин не угрожава нашу макроекономску стабилност. Дакле у просеку смо Европске уније, имате земље као што је Велика Британија чији пројектовани раст је 16 процената, Шпанија, Француска све оне имају веће пројектоване дефиците. Дакле тај дуг и поред ребаланса неће прећи тај удео Мастрихта од 60 одсто БДП-а, а са друге стране, најмања стопа пада говори колике су добре мере биле које смо применили", сматра Мали.

Висок дефицит од 4,2 милијарде евра пре свега је резултат епидемијске кризе, оцењује и председник Фискалног савета али указује да је на мере подршке потрошено милијарду евра више него што се морало. Зато саветују опрезно планирање буџета за наредну годину.

"Да основни циљ буде да се дуг релативни износ, тај раст дуга закочи и да он почне да пада наредне године. У том случају макроекономска и фискална ситуација би се одржала под контролом али да увек постоји опасност да ће избити нова криза која ће јавни дуг гурнути навише и отуда Фискални савет предлаже опрезност за наредну гоидину", истиче Павле Петровић.

А наредне године држава планира повећање пензија 5,9 одсто, биће повишице и у јавном сектору, али и додатне помоћи привреди и грађанима. Све то уз раст бруто домаћег производа али и уз очекивања престанка пандемије у другој половини 2021. године.