Брисел је дао оцену – које области Србија треба да поправи

Србија је ограниченим напретком у области правосуђа и основних права, одређеним напретком у области правде, слободе и безбедности, али и позитивним кораком наставка дијалога са Приштином постигла "укупни баланс" када је реч о приступним преговорима са ЕУ, закључује Европска комисија у Извештају о напретку Србије.

Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику рекла је, гостујући у емисији "Четвртком у 9", да извештај Европске комисије треба да буде подстрек да се испуне препоруке, те додаје да у њему не би требало да буде изненађења.

Њих, каже, може бити у политичким критеријумима јер се то, према њеним речима, мења до последњег тренутка.

Извештај, наводи Грубјешићева, треба тумачити кроз оно што пише – где има а где нема напретка, где је напредак ограничен. 

Када је реч о истицању улоге Сједињених Држава у региону, што се Бриселу не допада потпуно, Сузана Грубјешић сматра да између ЕУ и САД не би требало да постоји ривалство.

"Али ми смо тога свесни и трудимо се да не упаднемо у те маказе", истакла је Грубјешићева.

За улазак у Европску унију не треба да будемо "вуковци", односно да имамо најбоље могуће оцене.

Вулетић: Брисел није претерано задовољан политиком Београда

Социолог Владимир Вулетић сматра да извештај Европске комисије често има политичку поруку.

"Очекивао сам овакав извештај с обзиром на политику коју је Србија водила, посебно однос са САД и покушај Србије да води независну политику, неутралну војну политику и да осим ЕУ има дијалог и срдачније односе са другим центрима у свету. Рекао бих да је ово својеврсна порука и очекивање од Београда да буде доследнији на европском путу", рекао је Вулетић.

Сматра да Брисел "није претерано задовољан" начином на који Београд води своју политику, и додаје да се из обраћања председника Србије на конференцији за европским комесаром видело да ће Србија наставити да води такву политику.

Ипак, како каже, треба имати у виду да ће одређене корекције бити направљене, а неке су већ антиципиране у најавама да ће бити уведена два нова министарства.

Клачар: Још се чекају одговори на нека важна питања о Влади

Извршни директор Цесида Бојан Клачар каже да су политички критеријуми најниже оцењени у извештају Европске комисије. То, каже, говори да нема напретка и то је јасна порука да би требало да пажљивије погледамо која су очекивања.

Међу кључним критеријумима је и изборни процес, односно финансирање странака, улога медија. Комисија је, наводи Клачар, констатовала да постоји политичка компетиција, али да није равноправна и да је била нарушена дисбалансом у извештавању о владиним политикама у већини медија.

Када је реч о формирању нове власти, Клачар наводи да се чека одговор на неколико важних питања – како ће изгледати владајућа коалиција, ко ће бити председник Народне скупштине, која су конкретна решења.

"Чини се да ће ово бити Влада континуитета и да је избор Ане Брнабић нешто што то потврђује", наводи Клачар.

Сматра да је национални парламент са слабом опозицијом нешто што дугорочно штета и за грађане и за Српску напредну странку.

Шапић и Антонијевић у новој влади?

Председник Општине Нови Београд Александар Шапић, лидер СПАС-а, каже да су републичка и локална власт "приче за себе".

Додаје да он неће бити део државне власти пошто је пре неколико дана реизабран за председника Општине.

"Колико је реално да СПАС буде у републичкој власти, толико је реално да не буде", навео је Шапић.

СПАС је на Новом Београду власт формирао са СНС-ом, тако да неће имати јаку опозицију. Шапић наводи да ће се власт у општини потрудити да сама себи буде што бољи корективни фактор.

Милан Антонијевић из Фондације за отворено друштво, за ког су поједини медији "типовали" да би могао да преузме министарство за људска права, каже да "не постоји ниједан проценат шансе да такву понуду прихвати" чак и ако би она стигла.

"Србија има кандидата који ће на јасан и одговоран начин обављати ову фукнцију", рекао је Антонијевић додајући да је пред њима огроман посао.