Имовина на бриселском столу - прво концепт па разговори о Газиводама, Брезовици, Шар-планини

Језеро од којег зависи највећи део косовске привреде и становништва - воду из Газивода пије око 800.000 становника покрајине, а готово половина севера струју добија из хидроелектране Газиводе. Без те воде не би могла да функционише ни термоелектрана Обилић. 

Београд производи воду и енерегију, Приштина је само испоручује до потрошача. Право управљања траже обе стране, а приходе за сада убира само Приштина.

Љубиша Мијачић, стручњак за ресурсе из животне средине каже да је једино право решење да дође до поделе производње и дистрибуције где би Беогад апсолутно контролисао производњу, а Приштина дистрибуцију.

"И у таквим тржишним условима где једна страна купује, а друга продаје обе стране губе уколико нема заједничког интереса чак и финансисјког. То би на дужи рок обезбедило тржишни механизам за помирење и стварање емономске сасрадње Приштине и Београда а самим тим и креирало услове за номрализацију на другим пољима", истиче Мијачић.

Нормализација односа циљ је и преговора у Бриселу где је на дневни ред после седам година стигло питање имовине у покрајнини. Око 60 одсто, према подацима Канцеларије за КиМ, припада Републици Србији, њеним грађанима и СПЦ.

Концепт разговора о имовини 

Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију каже да још увек разгвоара о концепту разговора о имовини.

А када се усвоји концепт, преговараће се о Брезовици, националном парку Шар-планина, аеродрому, власништву ЕПС-а, Поште, Србијашума, Железница. Свему што је Приштина једностраним потезима од 2008. године конфисковала и прогласила својином тзв. Косова.

Душко Челић, доцент на Правном факултету у Приштини сматра да Србија мора да инсистира на реституцији државне, јавне и друштвене својине.

"То би у пракси значило враћање у натури онога што је одузето свуда где је то физички могуће. Тамо где то није могуће враћање неке заменске непокретности, а где ни то није могуће - онда би у обзир долазила новчана компнезација или новчана реституција", каже Челић.

"Папири за сваки шраф који смо уложили на КиМ" 

"Ми имамо папире за сваки шраф који смо уложили у претходним генерацијама на КиМ и ми смо, када је реч о имовини, на свом терену јер Срби имају папире, тапије, земљишне књиге које доказују колико је обимно наше присуство на КиМ", каже Ђурић.

Очекује да за оно за шта постоје валидни докази и документи буде враћено правим правичним власницима а то су "држава Србија и наши људи".

А њима је према подацима које је прикупио доцент Правног факултета у Приштини узурпирано око милион катастарских парцела. Хиљаде хектара обрадивог земљишта, станова и кућа Срби покушавају да поврате дуже од две деценије. Поступци се, међутим, воде пред косовским судовима и институцијама.

Др Челић каже да мора да се инсистира на увођењу неког међународног механизма, да се не сме препустити властима у Приштини да пресуђују и извршавају по тим питањима као и да нужан неки међународи извршни механихам.

Тачна вредност српске имовине на Косову и Метохији није позната, али се мери милијардама евра. Само имовина ЕМС-а и ЕПС-а у покрајини вреди готово три милијарде.