Вучић у среду с Додиком, у каквој су вези статус РС и преговори Београда и Приштине

На Андрићевом венцу једна од тема извесно ће бити документи које је у два наврата усвојила Скупштина РС. У њима се, између осталог, инсистира на изворном Дејтону, његовом кршењу као и Устава БиХ од судија и високих представника, тражи се одлазак страних судија из Уставног суда БиХ.

"Тамо сам рекао да је високи представник у континуитету отимао овлашћења РС, вршио политички притисак и сваку другу врсту притиска, међунaродна блефирања која су довела до тога да високи предстваник у једној застрашеној атмосфери која је владала међу тада политичком елитом промени одређене елементе Дејтонског споразума, а опет, био је дужан да поштује Дејтон", изјавио је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

У Странци демократске акције тумаче документе као координисано деловање председника Србије с властима Републике Српске због повезивања статуса КиМ са Српском, у актуелним преговорима Београда и Приштине.

Даље саопштавају да то представља наставак агресије на Босну и Херцеговину, с циљем угрожавања њене целовитости. Иако је документа прочитао, каже, два пута, председник Србије не жели да се изјашњава пре састанка са званичницима Српске. Реагује на критике.

"На силу покушавају од пријатеља да направе непријатеља, што је велика грешка. И то раде већ дуго времена, а не од јуче. Нећу им бити непријатељ шта год радили и како год се понашали и увек ћу радити на најбољим могућим односима са Бошњацима. То је потпуно бесмислено, они за те тврдње немају ни један једини доказ", истакао је председник Србије Александар Вучић. 

Јасни критеријуми Дејтона 

Аналитичари не виде оправданост у повезивању косметског питања и Републике Српске. Тајминг их, кажу, не чуди.

"Реч је о нечему с чим је упозната шира међународна јавност, у том смислу, по мени, ово не треба нити се може везивати с оним што следи у оквиру да назовемо вашингтонског процеса, не мислим да ово може додатно да закомпликује и овако сложену ситуацију на Западном Балкану. Дејтонски мировни споразум функционише од потписивања и јасни су његови критеријуми. Дакле, да постоје два ентитета, три конститутивна народа и да као оквир постоји држава БиХ", сматра Драган Ђукановић из Центра за спољну политику.

Уочи разговора у Вашингтону делегација Београда и Приштине, дипломата Зоран Миливојевић чита потребу РС да се о актуелним документима говори.

"Србија стоји чврсто на ставу да нема признања косовске државности, то је на терену међународног права и то је питање само за себе. Када је реч о БиХ, кључно питање је изворни Дејтон. Западни Балкан је од посебног геополитичог интереса западне алијансе и трансатлантске заједнице и врло је видљиво да постоји настојање Запада да се питања на Западном Балкану која су отворена реше", напомиње Миливојевић.

У среду у Београду Додик, Цвијановићева, Вишковић

Велико бреме за међународну заједницу била је Северна Македонија, променом имена Преспанским споразумом и уласком у НАТО сматра се да је то питање решено.

Миливојевић оцењује да у Српској очекују да ће се ускоро на дневном реду наћи будућност Федерације. Подсећа да се позивају на закључке високог представника, а жути аларм, каже, пали и изјава америчког амбасадора у Сарајеву: требало би променити Устав БиХ и оно што је изворни Дејтон у прилог јачања институција БиХ.

"Србија остаје при ставу да поштује територијални интегритет БиХ и не говорим намерно о суверенитету зато што она није у потпуности суверена, она има и високог преставника и има и савез за примену мира, што јој не даје пуну сувереност и у том смислу има смисла да се то питање отвори – у којој мери је потребан стални представник и у којој мери је тај Уставни суд, који има и стране судије, у функцији интереса саме БиХ", додаје Миливојевић.

У среду у Београд долазе Милорад Додик, Жељка Цвијановић и председник Владе РС Радован Вишковић.