ХНВ: Нова атмосфера у односима државе Србије и хрватске заједнице

Kао помаке учињене у односима Србије и Хрватске, односно у односу Србије према хрватској заједници, Војнићева је истакла лекторат на Филозофском факутету у Новом Саду, почетак рада на преводу уџбеника на хрватски језик, образовни профил у средњој медицинској школи.

Од претходних договора са председником Србије решено је, наводи, и питање откупа дела куће Јосипа бана Јелачића.

Управо је жеља да захвале председнику Вучићу за издвојена средства за откуп родне куће хрватског бана био повод састанка са њим, будући да је Влада Србије издвојила 600.000 евра за ту намену.

Решавање питања откупа Јелачићеве родне киће у Петроварадину, може бити "повезница" између две државе, и на том трагу се, каже Војнић у изјави за Танјуг, може отпочети са процесима решавања отворених питања.

"Створена је нова атмосфера, која се на састанку у уторак и осетила. То су позитивни помаци у политици, какве је и премијер Хрватске Андреј Пленковић инцирао са хрватске стране према представницима српске заједнице", рекла је Војнић.

"Најважније питање - учешће у институцијама"

Председница ХНВ-а је навела да ће хрватска заједница увек да похвали сваки напредак, али да морају да укажу да остаје најважније питање за њих - учешће у институцијама.

Све док хрватска заједница не буде интегрисана и укључена у институције Републике Србије и док не буде део извршне власти, до тада ће, истиче Војнић, и најситнији комунални проблеми морати да буду решавани на нивоу председника државе.

Пренела је да је тако на састану са Вучићем било речи и о конкретним, локалним проблемима, попут измуљавања канала у Моноштору, што, сматра, нису теме за председника.

"Kада би хрватска заједница била интегрисана и укључена у институције, када би били и у извршној власти, овакви конкретни комунални проблеми не би доспели на сто председика Србије", каже председница ХНВ.

"Потешкоће и изазови решавају се билатералним споразумима"

Војнићева је навела да се одређене потешкоће и изазови решавају билатералним споразумима измеду две државе, подсетивши да су Међудржавним споразумом заштите националних заједница Срба у Хрватској и Хрвата у Србији из 2014. године, између осталог, загарантовани мандати представника хрватске, односно српске националне заједнице у скупштинама две државе.

"Хрватска је то одмах испоштовала, а Србија до данас није", каже Војнићева и додаје да Срби у Хрватској имају три саборска заступника, 14 дожупана и 44 доградоначелника, односно градоначелника општина.

Иако у Србији ниједној мањинској заједници нису загарантовани мандати, па стога ни хрватској, мада немају изборни цензус, већ природни праг, хрватска национална заједница инсистира на реципроцитету.

Војнићева каже да националне заједнице отворена питања решавају билатералним споразумима.

"Свака национална мањина би требало да има свој глас, да се њен глас чује. Неке мањине су то оствариле на неке друге начине, али ја сам сигурна да, када би се глас сваке националне мањине чуо, то би представљало богатство за обе државе", каже Војнић.

"Kада будемо интегрирани, када будемо у власти, онда мали помаци неће ни бити на столу, а камоли да ћемо се хвалити или бити примећени", каже Војнић.

Председница ХНВ истиче да су свакако задовољни и овим што је до сада урађено:

"Сигурна сам да ће оваквим неким новим политикама доћи и до укључивања хрватске заједнице, да будемо интегрирано друштво и да је то време заиста и дошло", рекла је Војнић за Танјуг.