Одговори МСП-у до уторка

Рок за достављање одговора које државе које су учествовале о расправи о независности Косова пред Међународним судом правде треба да доставе суду истиче у уторак. Судије Међународног суда поставиле су три питања на крају деветодневне расправе, на које државе учеснице могу, али нису у обавези да одговоре.

Судија из Сијера Леонеа, Абдул Корома, питао да ли је независност дозвољена изван контекста деколонизације.

Његов колега из Марока, Мохамед Бенуна, питао је да ли су привремене институције Косова водиле кампању за изборе у јесен 2007. године на платформи да, када буду изабране, прогласе независност једнострано или су, у најмању руку, презентовале Декларацију о независности као алтернативу.

Судија Кансадо Тринидаде из Бразила поставио је питање какво је значење документа из Рамбујеа, односно, да ли је њиме утврђено право на самоопредељење, а ако јесте, под којим условима.

Пошто прими затражене одговоре, 15 судија Међународног суда правде, са јапанским судијом Хисаши Овадом на челу, проучиће и упоредиће аргументе изнете током расправе која је одржана у Палати мира у Хагу од 1. до 11. децембра, као и сва писана изјашњења.

Очекује се да ће судије, већином гласова, најкасније половином идуће године, донети саветодавно мишљење о питању "да ли је једнострана декларација о независности Косова коју су прогласиле привремене косовске институције у сагласности са међународним правом", које је пред њих поставила Генерална скупштина УН у октобру прошле године, на иницијативу Србије.

Саветодавно мишљење није обавезујуће за државе, али ће, како су оценили стручњаци, имати велику правну, али и политичку и моралну тежину.ж

За и против независности

Током усмене расправе свих 15 судија МСП саслушали су ставове Србије, привремених власти из Приштине и још 27 држава.

Аргентина, Азербејџан, Белорусија, Боливија, Бразил, Кина, Кипар, Шпанија, Русија, Румунија, Венецуела и Вијетнам оценили су да је једностраном декларацијом о независности Косова прекршено међународно право и ургожен међународни поредак.

Легалност те декларације подржале су Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија, Бугарска, Хрватска, Данска, САД, Финска, Француска, Јордан, Норвешка, Холандија и Велика Британија.

Правни заступници Бурундија нису се изричито изјаснили о легалности једностране декларације косовске државности.

Први пут у историји суда у расправи поводом саветодавног мишљена суда учествовао је тако велики број држава, укупно 36, док је њих 30, међу њима и свих пет сталних чланица Савета безбедности УН, усмено изнело аргументе у Палати мира у Хагу.

Приштинска делегација је у МСП присутна под називом "аутор једностране декларације", пошто самопроглашена држава Косово није чланица УН.

Српска делегација је, првог дана заседања, поручила да једнострана декларација о независности Косова представља изазов Уједињеним нацијама и ауторитету светске организације, а нарочито њеној способности да убудуће делује на остварењу једног од својих основних начела - одржању мира и безбедности.

"Међународно право" или "воља народа"

Српска делегација је истакла и да очекује да ће суд своје саветодавно мишљење засновати искључиво на међународном праву, независно од политичких консидерација и односа моћи између појединих држава, као и да неће дозволити урушавање основних принципа на којима је заснован међународни поредак - суверетитет и територијални интегритет држава, али и спремност за повратак преговарачком столу.

С друге стране, делегација из Приштине, са Скендером Хисенијем на челу, бранила је сецесију Косова тврдњом да је једнострана декларација о независности "воља косовског народа", истовремено одбацујући било какву могућност за отварање нових преговора о статусу.

Из МСП-а су поручили да ће, иако 15 судија долазе из различитих окружења и да би могло да буде различитих погледа у вези са тим питањем, коначно усвојени став представљати став суда у целини.

Осам од 15 судија МСП долази из држава које су признале Косово.

Независност Косова су до сада признале 63 од 192 државе чланице УН.