Толксдорф: Земље Западног Балкана треба да буду чланице ЕУ

Хелге Толксдорф наводи ће се предузети све потребне радње како би у марту 2020. добили одговарајућу одлуку у Европском савету.

"Тај мотор, покретач реформи показује и споразум Северне Македоније и Грчке. ЕУ, нажалост, није постигла консензус о почетку преговора са Северном Македонијом. Немачка влада то види као неопходан корак. Предузећемо све потребен радње, донети одлуке да марта 2020. добијемо одговарајућу одлуку у Европском савету", каже Толксдорф.

На отварању конференције "Западни Балкан и немачка привреда", Толкдорф је рекао да Немачка већ годинама посвећује велику пажњу Западном Балкану, за који каже да заузима све значајнију улогу за Немачку.

У том контексту је поменуо је Берлински процес који је инцирала немачка канцеларка Ангела Меркел 2014. од када су, наводи, предузете бројне иницијативе у вези са добављачима за немачка предузећа, дуално образовање, али и Дигитални самит за Западни Балкан који је ове године успешно одржан у Београду.

Постављамо камен темељац друштва будућности

На отварању конференције "Западни Балкан и немачка привреда", Славица Ђукић Дејановић је рекла да су миграције становништва демографски феномен који је најтеже предвидети и измерити и да представљају део свакодневне реалности савременог друштва.

Истиче да је, према резултатима последњег пописа становништва из 2011. године, у иностранство отишло око 150.000 наших грађана просечне старости 28,7 година, а међу њима сваки пети је имао диплому високе или више школе.

"Попис станивништва који ће бити спроведен следеће године свакако ће нам дати прецизније податке", каже министарка.

Навела је да је њен кабинет у сарадњи са партнерима сповео неколико истраживања у вези са миграцијама студената, које је обухватило више од 11.000 студената и истраживања о ставовима висококвалификоване дијаспоре и повратника, као и о намерама становноштва о пресељењу, које је спроведено у четири локалне самоуправе.

"Закључак истраживања јесте потреба за променом околности које терају младе људе да одлазе, односно повећање њихове мотивације да остану у Србији", рекла је Ђукић Дејановићева.

То се, наглашава, може постиће једино стварањем повољног амбијента за живот, стварањем услова за остваривање успешне професионалне каријере, адекватним условима за научноистраживачки рад и могућности да живе од свог рада.

Три четвртине (76 одсто) анкетираних високообразованих за сада не планира да се врати у Србију, каже министарка, али и наводи да је охрабрујући податак то што је више од половине анкетираних (57 одсто) спремно да улаже стечене ресурсе у нашу земљу, укључујући и финансијска средства, знање, искуство и пословне контакте.

"Ова информација нам је врло битна, јер указује на неопходност даљег повезивања, активирања и коришћења свих расположивих потенцијала наших људи у иностранству и њиховог повезивања са нама овде, кроз различите врсте пројеката", навела је министарка.

Повезаност миграција и развоја је, каже, препозната у великом броју међународних докумената, а посебно је издвојила свеобухватну развојну Агенду УН о одрживом развоју до 2030. са својих 17 циљева.

"Ми сада постављамо камен темељац друштва будућности у коме ће будуће генерације живети у свету смањених разлика и већих могућности за све и у коме ће млади не само одлазити, већ и долазити у Србију", закључила је министарка.