Западни Балкан после Федерике Могерини, има ли наде за скори приступ ЕУ

Опроштајни састанак Федерике Могерини са лидерима Западног Балкана, заказан за вечерас у Бриселу, организован је у тренутку када је проширење и перспектива Западног Балкана, према неким оценама, на најнижој лествици у последњих 20 година.

Милена Лазаревић из Центра за европске политике, међутим, оцењује да се посматрано из различитих углова добија и другачија слика.

Чињеница је, каже Лазаревићева, да се у последње време о проширењу ЕУ на Западни Балкан разговара на највишем нивоу. Пре тога, водили су се углавном технички разговори.

Преговори о приступању Северне Македоније и Албаније Европској унији нису отворени, пре свега због противљења председника Француске Емануела Макрона.

"Да ли ће ово довести до блокаде процеса проширења највише ће зависити од проактивности држава чланица које подржавају процес проширења, као што је рецимо Немачка, али и од држава Западног Балкана колико ће бити способне да овај регион представе у најбољем светлу", указала је Лазаревићева гостујући у Дневнику РТС-а.

После неуспеха да се отворе приступни преговори уследила је лавина прилично драматичних изјава европских политичара што, како оцењује Лазаревићева, није случајно. 

На тај начин је проблем подигнут на највиши ниво.

"Оно на шта Федерика Могерини опревдано подсећа јесте да је ЕУ пре свега мировни пројекат који не може бити завршен до тренутка док се ЕУ не комплетира приступањем Западног Балкана", истиче Лазаревићева.

Потенцијалне "утешне награде"

Наредно проширење ЕУ није на видику. Спекулише се да би због спорог и неделотворног процеса приступања, у замену за чланство Србији могао да буде понуђен приступ Европском економском простору, уз финансијску подршку.

Осим земаља из ЕУ, чланице Европског економског простора (или Европске економске зоне) су и Норвешка, Исланд и Лихтенштајн.

"По мом мишљењу то није кредибилан предлог. Те три земља испуњавају услове за чланство и своје стандарде не желе да спусте на ниво који влада у ЕУ, па због тога нису спремне да јој приступе. Када говоримо о Западном Балкану, то је потпуно другачији контекст, јер је потребно да се овим државама дâ политички, а не само економски оквир да се наставе реформе", истиче Лазаревићева.

Сматра да је кључно да се сама перспектива чланства учини мање застрашујућом становницима ЕУ.

Један од начина је да се примени такозвана секторска интеграција, односно да земље Западног Балкана постепо добијају права која имају пуноправне чланице.

Говори се и о томе да се Западном Балкану у већој мери понуди финансијска подршка, односно да се бар делимично коригује негативни трговински дисбаланс, и да се на тај начин погурају економске реформе. Наиме, земље региона много више увозе из Европске уније него што извозе на заједничко европско тржиште.

Лазаревићева се нада и да ће наследник Могеринијеве, Жозеп Борељ, именовати изасланика за Западни Балкан и да ће имати знатно већи и снажнији тим који ће се бавити дијалогом Београда и Приштине.

Поред Федерике Могерини, председник Србије Александар Вучић разговараће и са председником Европске комисије Жан Клодом Јункером, који такође завршава свој мандат.