Посланици о ревизији, рачуноводству и државној помоћи

Министар финансија Синиша Мали рекао је да се Предлогом закона о контроли државне помоћи, који је пред посланицима, јача транспарентност доделе државне помоћи, омогућава се ефикаснија контрола и отклањају нејасноће које су до сада постојале.  

Мали је навео да се усвајањем тог закона испуњава и једно од мерила преговарачког Поглавља 8 које се односи на политику конкуренције што повлачи добијање позитивне оцене Европске комисије у годишњем извештају.

Такође, обезбеђује се оперативна независност Комисије за контролу државне помоћи.

Према речима министра финансија, сада су јасно истакнути и побројани инструменти доделе државне помоћи, а поред субвенција и повољних кредита, инструменти могу бити и продаја или коришћење имовине у јавној својини са умањеном накнадом или без накнаде, отпис дела дуга или целог дуга и друго.

Додао је да су прецизно наведене ситуације које не представљају државну помоћ.

Министар објашњава да се тим законом предлаже увођење регистра државне помоћи. Навео је и да је прописана јасна застарелост повраћаја државне помоћи и то тек по истеку периода од 10 година почев од дана доделе државне помоћи.

Комисија за контролу државне помоћи стећи ће статус правног лица, располагати сопственим буџетом и за свој рад одговарати Народној скупштини.

Комисија ће, како је објаснио, спроводити анализе додељене државне помоћи, а сачињаваће и годишњи извештај о додељеној помоћи, као годишњи извештај о попису шема те помоћи.

Такође, комисија ће моћи да забрани доделу државне помоћи уколико оцени да је неусклађена, али ће моћи и да наложи повраћај већ додељених средстава.

Комисија ће имати право да казни корисника помоћи ако не буде поступао по њиховом налогу.

Мали: Е-фактуре обавезне од 1. јануара 2022.

Синиша Мали каже да закон о рачуноводству предвиђа увођење обавезних е-фактура и то од 1. јануара 2022. године.

Према предлогу тог закону, обавеза правним лицима, односно предузетницима је да фактуре као рачуноводствене исправе издају искључиво у електронском облику, наводећи да ће се тако поједноставити процедура њиховог издавања, скратиће се време неопходно за обављање послова и биће омогућен бржи повраћај ПДВ-а.

Када је реч о регулисању рачуноводствених услуга, Мали је објаснио да ће Комора овлашћених ревизора издавати дозволе правним лицима и предузетницима за рад, док ће Регистар водити Агенција за привредне регистре.

Мали је навео да ће Регистар пружалаца рачуноводствених услуга почети са радом 1. јануара 2021. године.

"Правна лица, односно предузетници који пружају рачуноводствене услуге у року од три године од дана ступања на снагу овог закона у обавези су да ускладе своје пословање са одредбама закона", навео је Мали.

Он је додао да се укида обавеза састављања и достављања два сета извештаја, за статистичке и друге потребе и финансијске извештаје, Агенцији за привредне регистре.

Такође, предложеним законом прихвата препорука 28 МАНИВАЛА за измену постојеће регулативе у смислу забране кривично осуђиваним правним и физичким лицима с њима повезаним лицима, као и сарадницима да буду оснивачи и власници правних лица и предузетника који се баве пружањем рачуноводствених услуга.

Мали: До краја године списак 100 највећих дужника

Министар финансија најавио је да ће до краја године бити објављен списак 100 највећих пореских дужника.

Мали је, одговарајући на питање самосталног посланика Миладина Шеварлића, рекао да закон прописује да се таква информација објављује једном годишње, истичући да ће списак бити објављен у наредних неколико недеља, а сигурно до краја године.

Шеварлић је упитао када ће држава да издвоји пет одсто из буџета за пољопривреду, што је, како каже, њена обавеза, а која се уназад дуго не поштује.

Мали је приметио да се издвајања за пољопривреду повећавају из године у годину и то је илустровао податком да се ребалансом буџета за 2019. издваја три милијарди динара више у односу на планирани буџет.

Подршка владајуће коалиције

Посланици владајуће коалиције најавили су подршку сету закона из области финансија, међу којима је Предлог закона о контроли државне помоћи.

Посланик Странке модерне Србије Александар Стевановић рекао је у расправи да смо земља која воли државно да помаже привреди и да то чини чак више него земље ЕУ.

Он је приметио да Србија више нема "разваљене" институције као што је Фонд за развој, ни "сипање кофом пара у предузећа у реструктурирању" или "делуцкање кредита државних банака" под паролом - не мораш да га вратиш.

Такво понашање је Србију, каже, доста коштало у прошлости. Међутим, сматра да је државна помоћ и даље превелика, али је боље преусмерена.

Он је навео да се мора водити рачуна да тржишна утакмица буде фер и уједначена.

Министар финансија Синиша Мали му је одговорио да је државна помоћ нешто што дају и друге земље, одбацујући наводе да Србија у томе предњачи. Како је казао, Немачка је прошле године дала 43 милијарде евра државне помоћи, Француска 17 млиијарди евра, Мађарска 3,3 милијарде евра, а Србија око 538 милиона евра.

"Ми сада желимо да то буде на транспарентан и контролисан начин како бисмо све стандаре које превасходно дефинише ЕУ испоштовали", рекао је Мали.

Посланик Покрета социјалиста Бојан Торбица подржава предложени закон и објашњава да је основни разлог због чега је неопходно контролисати државну помоћ њен негативан ефекат за стање на тржишту.

"Неконотролисана државна помоћ која се примењује изван законских оквира доводи до селективне и динамичне неефикасности. Доношњем новог закона биће прецизиране одредбе и отклоњене нејасноће које су уочене у приомени, уз обезбеђивање транспарентности у додели државне помоћи", рекао је Торбица.

Он је додао да ће Комисија за контролу државне помоћи бити незваисно тело и радиће по јасним правилима.

Посланица СДПС Славица Живковић рекла је да ће Комисија за контролу државне помоћи бити незваисно тело и додала да се новим законским решењем јасно прописују правила по којима ће она радити.

"Повраћај додељене државне помоћи и даље представља основну меру успостављања тржишне конкуренције путем које се отклањају тржишне аномалије настале доделом недозвољене помоћи", рекла је она.

Додала је да је успостављена и обавеза даваоца да Комисија достави план усвајања шема државне помоћи за наредну буџетску годину што сматра изузетно важним.

Када је реч о Предлогу закона о рачуноводству који предвиђа увођење електронске фактуре и обавезу добијања сертификата за обављање тог посла, Мали је казао да ће сертфикати које су рачуновође добиле у претходном периоду важити и даље.

"Ми отварамо за оне који ће тек да се баве том профестијом обавезу да буду лиценцирани и да на такав начин имамо јединствену базу података", објаснио је Мали.

Посланица СДПС је говорећи о предлогу закона о рачуноводству казала да је највећу пажњу привукао део који се односи на услове за уписивање у јавни регистар пружалаца рачуноводствених услуга.

Како је навела, један од услова за регистрацију биће да најмање једна особа буде стално запослена у правном лицу и да има професионално звање из области рачуноводства и ревизије стечено код Међународне федерације рачуновођа.

"То значи да ће књиговође и рачуновође које су посао научиле на курсевима или обукама поново морати у школу", рекла је она.

Мали је одговорио да у Агенцији за привредне регистре постоји неколико стотина предузећа која се баве пружањем рачуноводствених услуга и немају ни једног запосленог, а остварују приходе.

Он је истакао да је циљ закона да се то уведе у ред, поготово што је то препорука МАНИВАЛА-а тела Савета Европе које даје савете везане за спречавање прања новца.

Он је казао да је зато законом предвиђена обавеза добијања сертификата.

Према његовим речима, није монопол то што су тренутно само две организације из Србије чланице Међународне федерације рачуновођа које ће у Србији моћи да издају лиценце за обављање тог посла, истакавши да се лиценца може добити и код других организација у свету које су чланице Међународне федерације рачуновођа.