Инвестиције и иновације, кључне тачке сарадње Србије и Кине

Од Мао Цетунга до Си Ђинпинга Кина је прешла пут од формирања 1949. године после грађанског рата, преко експеримената директне демократије и борбе притив корупције до реформи које су од ње начиниле водећу економију света. Како се у Кини вреднује седам деценија постојања, али и дух цивилизације старе 5.000 година – о томе за РТС говори амбасадорка Чен Бо. 

Кина је од једне сиромашне земље постала друга највећа светска економија и прва на свету када је реч о индустрији и трговини робом. На пример, БДП по глави становника је пре 70 година био око 30 америчких долара, а прошле године је био мало мање од 10.000 америчких долара.

Просечни животни век Кинеза пре 70 година је био око 35 година, а сада је 77 година. Ви можете да видите велики напредак и велике промене. Ми смо остварили државну независност и национални просперитет и донели срећу нашем народу.

Кина је започела отварање према свету повратком у УН и посебно сарадњом са САД. Реформе је започела пре 41 годину и достигла економски врх. Прошле године наступиле су америчке трговинске царине. Како се то рефлектовало на раст Кине и да ли имате механизам да превазиђете ту ситуацију?

Од 2008. године економски раст кинеске економије сваке године са око 30 одсто доноси светском економском расту. Америка је највећа светска економија и један од најважнијих партнера за Кину и америчка тарифна политика сигурно има велики негативни утицај на развој кинеске економије. Чини ми се не само на развој кинеске економије, него и на развој економије света.

Кинеска економија одржава добар тренд развоја. У првој половини ове године наш економски раст је остао на 6,3 одсто. У данашњем свету то је сјајан резултат. И у будућности ми ћемо наставити да убрзавамо изградњу иновационих капацитета и даље продубљујемо реформе и проширујемо отварање према свету.

Србија и Румунија биле су прве земље које су признале НР Кину и од тада задржале су традиционално добре пријатељске, политичке и економске везе са Вашом земљом. Колико ће сарадња у овом региону даље бити у центру интересовања Кине, пре свега кроз политику Кина плус 17 земаља централне и источне Европе?

Пет дана после проглашења нове Кине ми смо добили званично признање од Београда и кинески народ ту драгоцену подршку ће запамтити заувек. Кинески народ веома цени традиционално пријатељство са земљама централне и источне Европе. Успоставили смо много механизама сарадње у различитим областима на пример трговине, инфраструктуре, саобраћаја, образовање, чак и међу медијима.

Сарадња 17+1 сада је као један веома важан део иницијативе "Појас и пут" и представља веома важну платформу сарадње Кине и земаља централне и источне Европе, а сарадња Кине и Србије игра важну, чак и водећу улогу у оквиру сарадње 17+1.

Какви су планови Кине за будућу сарадњу са Србијом?

Ми ћемо убрзати изградњу брзе пруге на релацији од Београда до границе са Мађарском и ми ћемо интезивирати изградњу осталих деоница ауто-пута "Милош Велики". Постоји могућност и нових пројеката, на пример реконструкције железнице од Београда до границе са Северном Македонијом.

Ми ћемо појачати нашу сарадњу и у области инвестиција и у области иновација. Чини ми се скоро ће доћи нова инвестиција у Крагујевац и отворићемо нове могућности наше сарадње у области пољопривреде.

Да ли је у будућности могућа научно-образовна сарадња и приступ наших стручњака и професора технолошким иновацијама из Кине, њихово имплементирање у Србији како би се поспешио привредни раст наше земље?

У октобру ће се одржати конференција о иновацијама у оквиру 17+1 у Београду. Обе стране су заинтересоване за сарадњу у области високе технологије када је реч о дигитализацији, о 5Г технологији, о роботици, о вештачкој интелегенцији и о заштити животне средине.

Први пут сте у Београд дошли 1990. године, а на место амбасадора сте дошли са исте позиције из Босне и Херцеговине. Како Вам данас изгледа Србија и регион Западног Балкана?

Мени је четврти пут да радим и живим у Београду и овај регион и Србија сада је постигла велике и позитивне промене у протеклих можда десет година, нарочито у последњих пет година. И Србија и овај регион је веома важан за економски развој и за мир и стабилност целе Европе. Од кинеске стране ми бисмо желели да видимо један стабилан регион.

Србија је већ отворила свој културни центар у Пекингу и ми ћемо скоро надам се у првој половини следеће године званично отворити наш културни центар у Београду.