Мали Шенген – више инвестиција, мањи трошкови на границама

Да је отварањем интегрисаног прелаза између Србије и Северне Македоније отворен пут новим регионалним односима, потврда је стигла месец дана касније у Њујорку.

"Зато што смо снажно покренули идеју о даљем уклањању различитих баријера у пословању на територији наше три земље - Албаније, Северне Македоније и Србије", рекао је председник Александар Вучић.

Осим почетног броја партнера, идеја има начела, али и два неформална назива - Цефта плус плус и мали Шенген.

"То подразумева да уклонимо све ванцаринске баријере, да признамо међусобне сертификате, фито-санитарне, ветеринарске, да признамо све лабораторијске налазе. То би смањило логистичке трошкове на граничним прелазима", каже министар трговине Расим Љајић. 

Председник ПКС Марко Чадеж каже да то значи да можемо да рачунамо на тржиште у свим земљама а други да рачунају на наше тржиште.

"То може да има директан утицај на то колики ће нам бити раст, да ли ћемо више извозити и да ли ћемо имати нових радних места", сматра Чадеж.  

А предуслов је договор на политичком нивоу. Неформални из Њујорка, председник Србије и премијери Северне Македоније и Албаније требало би да конкретизују 9. и 10. октобра у Новом Саду. Потом и да разговоре наставе у друге две државе. 

Идро Сефери, дописник албанских медија из Београда рекао је да без обзира на ту политичку вољу, треба да се ураде конкретније ствари, зато што у последњим састанцима су се формирале разне институције, заједничка привредна комора.

"Али оне нису још увек тако видљиве колико треба да буду да би ми постигли ниво Француске и Немачке у тим односима. Због недостатка комуникације Косова у тим састанцима биће то проблематично виђење", каже Сефери. 

Београд у будућности и Приштину види међу економски уједињеним партнерима - уз Сарајево и Подгорицу. Жеља је и да се оде корак напред у односу на Цефта споразум, који је доведен у питање после увођења приштинске таксе. 

"Мислим да је између осталог Албанија укључена у то питање да се стимулише расплет Косова, да буде што брже. Без Албаније та заједница не може ни да функционише, имајући у обзир да у Македонији бар 25 посто чине Албанци", каже Петар Арсовски, политички аналитичар из Македоније.

У најбољем случају, Западни Балкан наступао би као јединствено тржиште од око 20 милиона људи. Пре тога, потребна су му улагања.

"Ми имамо граничне прелазе из периода бивше Југославије, већина није реконструисана, остала су из тог времена. Потребне су додатне траке на граничним прелазима за превоз транзитне робе, да би се камиони што краће задржавали. Ту јесу потребна средства, ја верујем да би од ЕУ могли да добијемо и финансијску подршку", истакао је Љајић.

Осим Уније, економску интеграцију Западног Балкана шесторке подржавају и препоручују финансијске институције. Стручњаци Светске банке мисле да само тако може до дугорочне економске стабилности.