Инфраструктура важна, суштинска улога региона у вези између Европе и Азије

Волета Булц је, за Дневник РТС-а, рекла да ће канцеларија окупити све земље Западног Балкана и да ће их здружити са представниицма Европске уније, где ће сви стандарди регулаторног оквира, који се односе на саобраћај у ЕУ, почети да се примењују у региону.

То значи боље саобраћајне услуге, приступ инвестицијама биће под бољим условима, јер ћете имати предвидљиво, стандардизовано, транспарентно окружење, у оквиру кога инвеститори могу да се ангажују.

Сви у региону имамо проблем са путном мрежом, много је црних тачака, много је погибија у саобраћају. Границе су уска грла, то смо могли да видимо и током ове туристичке сезоне. Како транспортна заједница то може да поправи?

Канцеларија ће заједно планирати програме, планове, изградиће капацитете, моћи ће да се дају високо квалитетни, стандардизовани пројекти који ће спасавати животе, који ће значити мање жртава, дефинисаће се стандарди за инфраструктуру које ће, надам се, цео регион спроводити на граничним прелазима. Ми се надамо да ће се ту створити јако добри услови да се смање кашњења са којима се суочавате.

Транспортна заједница не обухвата само инфраструктуру, већ и друге области повезане са транспортом, као што су стандарди, социјална питања, приступ тржишту, јавне набавке, животна средина. Можете ли то да објасните?

Транспорнта заједница и споразум који се односи на њу, усредсређена је на железницу, на водне и копнене путеве, ту је такође и авијација, али не ради се само о инфраструктури. Ми велики нагласак стављамо на прописе који ће довести до сигурности, укључујемо и друге европске приоритете, смањивање загађења, јер је саобраћај други највећи загађивач.

Тако да ми желимо да будемо сигурни да је наш напредак позитиван, тако да ће уцентру пажње бити додатне вредности, односно и услуге за путнике, нове услуге у железници, интегрисане карте, интегрисана логистика. То су кључни погонски механизми за напредак Европске уније.

Србија је ушла у велике инфраструктурне пројекте, градимо путеве, железничке пруге у сарадњи са Мађарском и Кином, Како оцењујете настојање Србије да унапреди саобраћајну инфраструктуру. Да ли неки пројекат можете посебно да издвојите и на који начин ће и формални почетак рада транспортне заједнице утицати на нас?

Инфраструктура са пратећим прописима и стандардима од суштинске је важности ако земља хоће да се развија. Србија и цео Западни Балкан су на једном стратешком положају, повезујући европски континент са Азијом. Можда знате, ми тесно сарађујемо са азијским земљама, и са другим финансијским институцијама које овде послују, или ће тек бити присутне у региону, како би се побољшала повезаност између Европе и Азије и ту ће регион играти суштинску улогу.

И док Брисел сматра да је транспортна заједница важна степеница у процесу присупања, има тумачења да је то заправо замена за улазак у Европску унију. Како то коментаришете?

Па то сигурно не важи. Дозволите да вам објасним, ово је нека врста капије, нека врста врата, да се убрза читава ствар, да се убрза развој. Кроз ово усклађивање прописа, регион ће добити приступ јединственом тржишту Уније, ви ћете моћи да користите све предности јединственог тржишта и пре него што постанете чланица. Ево, на пример железница, кад се заврши ово усклађивање ви ћете моћи да пружате услуге у целој Европи иако имате седиште у Србији. И то су врло конкретни резултати, овог споразума.

Европска унија покрива 80 одсто трошкова Сталног секретаријата. Много нам је новца потребно да поправимо путеве, железничку мрежу, комплетну ову област. На које финансијске механизме уније можемо да рачунамо?

Ту је ЕУ која има инвестициони оквир за западни Балкан, ту је Европска банка за обнову и развој, и друге институције, ево овај ауто-пут Ниш – Приштина је одличан пример, то је почетно улагање од 40 милиона евра, онда Светска банка појачава динамику, ту су бесповратна средстава и кредити и то је добар пример како различите институције када знају, о чему је реч, који су стандарди, могу заједно да допринесу. Европска унија ће уложити у овом циклусу од 2014. до 2019. преко 700 милиона евра, а до 2020. то ће бити више од милијарде евра тих страних инвестиција у региону.