Брнабићева на церемонији 75. годишњице ослобођења Луксембурга

На церемонији, која је почела интонирањем химне Луксембурга, а завршена Одом радости, председник Владе Луксембурга Гзавије Бетел поздравио је Ану Брнабић, наводећи да долази из земље у којој слобода није нешто што се "узима здраво за готово" и која је дала многе жртве током Другог светског рата.

"Ми нисмо учествовали у догађајима у прошлости, али одлучујемо о томе шта ће се десити у будућности. Наша је дужност да штитимо вредности које нас повезују", рекао је Бетел.

Истиче да је дужност данашњих политичара да се "боре" против људи који одбијају да признају шта се десило током Другог светског рата.

Како је рекао, свака породица у Луксембургу била је жртва режима Трећег рајха.

"Наша земља је прошла кроз пакао. Рат су нам донели људи и политичке снаге, а и данас видим људе који и даље одбијају да признају шта се десило, који и даље шире нацистичку пропаганду. Ја кажем, ако сте једном били у Аушвицу, вратићете се као другачија особа, јер људи који су тамо изгубили живот нису учнили ништа лоше", поручио је Бетел.

Српску премијерку су испред Културног центра дочекали Бетел, градоначелница Луксембурга Лиди Пуафе и председник Доњег дома парламента Фернан Етген.

Брнабићева је уочи свечане церемоније поручила да је изузетно почаствована позивом да јој присуствује, што је оценила као изузетно важан сигнал и признање Србији и њеној борби против фашизма.

"Хвала вам у име народа Србије што памтите наше жртве и у Првом и у Другом светском рату. То нам много значи", поручила је српска премијерка.

Брнабићева је након церемоније обишла изложбу фотографија из 1944. године које на најбољи начин показују шта се догодило те године.

Ослобођење града Луксембурга у Другом светском рату трајало је од 5. до 13. септембра.

Свечана церемонија, којој су присуствовали и преживели ветерани из рата и велики војвода Анри, почела је интонирањем химне.

Луксембург се данас сећа 10. септембра 1944, када су први амерички тенкови из Пете дивизије ушли у град.

Немци су се убрзо предали без борбе.

Иако су се у другим деловима државе и даље водиле тешке битке, грађани Луксембурга су тада осетили дубоки ентузијазам да следи крај режима Трећег рајха.

"Прошли смо кроз грозно време, велико насиље, али велика већина људи у Луксембургу остала је посвећена својој земљи, повезана истом снагом љубави према слободи и независности и мржње према освајачу", рекла је на церемонији градоначелница Луксембурга.

Немачка је почела окупацију Луксембурга 10. маја 1940. године, а држава је у потпуности ослобођена 1945. године.