Србија мора да одговори у САД на искривљене "истине" о КиМ

Радна група на чијем се челу налази Милован Дрецун, председник одбора за КиМ припремила је бројне документе који ће бити представљени тамошњој јавности обухватају догађаје и злочине почињена над Србима на КиМ из деведесетих, преко бомбрадовања 99, погрома 2004. године,па све до такси на српску робу.

"Циљ слушања је да заинтресујемо што већи број представника Конгреса и Сената, али и представника тинк-тенк организација, невладиних организација, универзитета. Желимо да будемо практични и да искористимо бонус који је створио Вучић после мукотрпног рада са САД и да обезбедимо простор да се чује истина", казао је Маринковић.

Он истиче да Србија мора да одговори на "искривљене истине" и лажи попут оне да је силовано 20.000 Албанки. То је, подсећа, објављено на слушању које је у априлу у САД организовао конгресмен Елиот Енгел.

"То је наравно ''нонсенс'', али сто пута поновљена лаж постаје истина и ако нема реакције на то конгресмени, сенатори, али и шира јавност почиње да верује у то што говоре косовски Албанци", каже Маринковић.

Он се, као и председница ЦЕАС-а Јелена Милић слажу у оцени да је ово могло и раније да се организује.

Маринковић верује да бар половина земаља не би признала КиМ да су тадашњи политичари били активнији и наглашава да сада САД жели да саслуша српске аргументе и Србија то мора да искористи.

"Захваљујући Вучићу стекли смо нове пријатеље у Сенату и Стејт департменту, нарочито у Трамповој администрацији", рекао је Маринковић који додаје и да српска дијаспора треба да подржи Трампа на наредним изборима.

Позиција Приштине ослабљена

Маринковић истиче да приштинске власти данас немају најбољи контакт са Трамповом администрацијом, наводећи да је њихова позиција ослабљена, те да многи доносиоци одлука у Вашингтону виде да истина није баш онаква каквом су је приказивали представници такозваног Косова.

Он се осврнуо и на изјаву Џона Болтона, саветника за националну безбедност који је рекао да Србија има легитимне интересе на КиМ, оцењујући је веома важном и најављује да ће Србија користити сва средства да заштити интересе свог народа.

Милићева поздравља иницијативу и каже да је амерички конгрес права адреса, те напомиње да је таква активност могла да уследи и раније.

Како каже, Америка неће дићи руке од пресуда Хашког трибунала, али има простора да се укаже на недоследности и диспропорцију када је реч о српским жртвама.

"И даље се велики број њих води као нестали. Ништа се о њима не зна, а мора да се сазна и да се утврди одговорност. Иницијатива је јако добра само мислим да треба имати лимите, да не треба дискредитовати цео концепт правде него, пре свега, указати на огромне пропусте у процесуирању оних ратних злочинаца где су Срби жртве", истала је Милићева.

Додала је да извештаји релевантних организаицја за људска права и транзициону правду попут Фонда за хуманитарно право Косова указују на скоро непостојећи процес суђења за ратне злочине ако су у питању српске жртве на КиМ.

Милићева напомиње и да је Србија испунила обавезе према Хашком трибуналу, те да јој се чини да се то не узима у обзир када се анализира Србија 2019. године.

"Косово се гледа скоро као невино, а Србија се гледа са почетка 2000. а не са протоком времена и озбиљним корацима које је направлиа у том правцу", закључила је Милићева.