Да ли ће односи са Француском поново бити као у прошлости

Завршница првог дана посете француског председника Емануела Макрона председника биће на Калемегдану код споменика захвалности Француској, што историчари називају новим симболичким гестом.

Историчар Станислав Сретеновић каже да се може говорити о чак два века добрих односа. "Тај излазак значи да се жели да се – на основу тих добрих односа гради једна добра будућност за Србију, уз помоћ Француске као једног од кључних стубова Европске уније", сматра Сретеновић.

Између пријатељске прошлости и, верује се, исте такве будућности, у односима две државе остаје турбулентан период.

Бадинтерова комисија која је дала мишљење о распаду СФРЈ, санкције, учешће у бомбардовању, признање независности Косова – редослед је француских потеза само од деведесете наовамо.

Слободан Зечевић из Института за европске студије објашњава да Француска није желела да ремети односе са Немачком, па је на неки начин следила политику признања независности југословенских република.

"Онда је можда имала и своје стратешке односе са САД, и у том смислу је запостављала Србију. Имали смо и неке мање инциденте у последње време на прослави годишњице завршетка Великог рата. Дакле, то су све ствари које би могле да се промене у наредном периоду", напомиње Зечевић.

Француска не мења став о проширењу ЕУ

Оно што се за сада не мења јесте став француског председника о проширењу Уније.

Зечевић је сагласан са Макроновим ставом да је потребна реформа ЕУ, али се не слаже да треба чекати са проширењем да би се извршила реформа. "То су ствари које нису у непосредној вези. Мислим да је то једна погрешна анализа да би проширење дестабилизовало ЕУ", сматра Зечевић.

Дописник француске телевизије Франс 24 Лоран Руи не сматра да се Француска не интересује за Србију и Балкан.

"Чак ми се чини да Француска види Србију као отворена врата ка региону и да јој је стало да се она, као и остале државе региона интегришу у ЕУ", каже Руи.

"Посета неће бити кључна за проблем Косова"

Уз Ангелу Меркел, Макрон је иницирао два сусрета на који су позвани Александар Вучић и Хашим Тачи. Последњи је отказан, па се очекује да ће и у непотпуном саставу тема бити однос Београда и Приштине.

Сретеновић не верује да ће посета бити кључна за коначно решење питања Косова.

"Она ће вероватно ићи на то да се да подстицај даљим преговорима. Могуће је да ће и он истаћи неке нове идеје које ће бити разматране", каже историчар.

Макрон је први француски председник који после 18 година долази у Београд. Баш као и претходник, Жак Ширак, боравиће у њему два дана.