Српско-француски односи – од савезништва до бомби

Безмало па пунолетство Србија је дочекала откако ниједан француски председник није посетио Београд. После Жака Ширака 2001. у посету Србији стиже Емануел Макрон. Српско-француски односи последњих деценија знају за светле и чешће тамне моменте.

"Наравно, ми лоше памтимо и ону Бадинтерову комисију која је донела одлуку о распаду Југославије, па затим санкције, па затим бомбардовање 1999. у коме је Француска учествовала на жалост, признање Kосова 2008. године. И у последње време неки мањи инциденти као што су положај председника Србије на годишњици Великог рата или качење косовске заставе у Нотр Даму које је увредило српски народ", објашњава Слободан Зечевић са Института за европске студије.

То што је Француска једна од 16 земаља које су бомбардовале српски народ 1999, Зечевић издваја као најлошији моменат. Толико лош да су године биле потребне за нормализацију односа.

"Сигурно да ова посета Макрона која траје два дана што је такође важно, може да да једну перспективу и узлет српско-француским односима. Макрон је релативно опрезнији по питању Kосова од Ангеле Меркел и Немачке која има јако тврд став о српским идејама о разграничењу. Чини ми се да је Макрон чвршћи и према косовским Албанцима и да их све чешће осуђује због њихове политике према Србији, и у том случају треба сачекати и видети да ли ће он донети нове предлоге", указује Зечевић.

Прошлост као нада за будућност 

Пријатељство Србије и Француске датира много пре ЕУ. Дали су нам краљицу Јелену Анжујску, подржали Kарађорђа у борби за независност и борби против Турака, били савезници у Првом светском рату. И још је много разлога за захвалност и споменик Француској на Kалемегдану. Иако су односи турбулентни протеклих пола века, сви ови примери из прошлости дају наду за сарадњу и у будућности.

Kако стоје ствари, главна сарадња две земље у будућности биће на пољу економије. Само у области производње у Србији има око 100 француских инвестиција.

"Од 2010. до данас нешто више од милијарду и по евра је било директних страних улагања од стране француских компанија. Што се тиче француских инвестиција у Србији, тренутно свакако најважнија јесте она са компанијом Ванси, а од производних делатности Мишелинова. Ту су и Стрејтова, Мекафора су једне од највећих инвестиција свакако", каже вршилац дуности директора Развојне агенције Радош Газдић.

Французи су највише заинтересовани за улагања у оквиру аутомобилске индустрије, али у Србији послују и у банкарском, грађевинском, машинском сектору.

"Свакако добри политички односи воде и до изузетних економских односа, свакако сигнал и долазак једног таквог великог дражвника после 18 година ће бити сигнал и приватним инвеститорима и компанијама да улажу у Србији", додаје Газдић.

За два дана колико ће провести у Београду, разговараће се и о Kосову, таксама, наоружању али и културним пројектима. Очекује се да ће Макрон у престоници посетити Споменик браниоцима Београда, Kалемегдан и Споменик захвалности Француској.