Договор држава сукцесора СФРЈ, шта је Србија добила

Мешовити комитет за расподелу дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ (Анекс Б Споразума о питањима сукцесије) одржао је састанак 2. и 3. јула у Београду.

Састанак је окончан усвајањем Резолуције, односно доношењем низа конкретних одлука по свим тачкама дневног реда – укључујући и расподелу једног броја непокретности бивше СФРЈ, саопштило је Министарство спољних послова. 

Србији су додељени објекти сталне мисијe при УН у Женеви, генералног конзулата у Франкфурту, амбасаде и куће у Харареу, као и резиденције у Конакрију.

Одлука о расподели, односно додели једног броја непокретности бивше СФРЈ из Додатка Анекса Б Споразума, представља прву одлуку Мешовитог комитета такве врсте након више од седам година.

Такође, у складу са Споразумом о питањима сукцесије, извршене су измене и допуне листе из Додатка Анекса Б у смислу отписа једног броја непокретности за које је, након провере имовинскоправног и фактичког статуса, несумњиво утврђено да никада нису биле или више нису у власништву бивше СФРЈ, али и уписа тзв. "новопронађене" имовине бивше СФРЈ, која претходно није била евидентирана у Додатку Анекса Б. Поменуте одлуке представљају прве одлуке Мешовитог комитета овакве врсте.

Мешовити комитет је констатовао да је заједничка продаја непокретности бивше СФРЈ у Њујорку (резиденцијални стан) и Токију (амбасада/резиденција) успешно окончана, као и да је продаја непокретности у Бону у завршној фази.

Разматране су и могућности физичких подела тзв. великих дипломатских комплекса у Бразилији, Њу Делхију и Москви, као и Адис Абеби, а донета је и одлука да се листа уметничких дела, која су се налазила у ДКП бивше СФРЈ и о чијем фактичком стању нема података, упути Интерполу ради потраге и предузимања даљих мера из њихове надлежности.

Наредни, 20. састанак Мешовитог комитета за расподелу дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ одржаће се до краја фебруара 2020. године у Сарајеву.

Састанку су присуствали овлашћени представници свих држава-сукцесора бивше СФРЈ – Босне и Херцеговине (Аднан Хаџикапетановић), Републике Хрватске (Петар Узоринац), Републике Северне Македоније (Борчо Дамјанов), Републике Словеније (Дамјан Бергант) и Републике Србије (Вељко Одаловић).