Влада усвојила нацрт новог Закона о главном граду

Циљ предложеног закона је да обезбеди ефикасније и квалитетније обављање послова града Београда на бази његовог посебног уставно-правног положаја и у складу са развијеним стручним, организационим и кадровским капацитетима који постоје у граду Београду, наводи се у саопштењу.

На седници је усвојена одлука о образовању Радне групе за израду предлога стратегије индустријске политике Србије од 2021-2030. године и за израду предлога стратегије истраживања и иновација за паметне специјализације у Србији.

Ово радно тело радиће на изради предлога обе стратегије, са посебним акцентом на развоју дигитализације, креативне индустрије, науке истраживања и развоја 

Горан Весић је за Танјуг рекао да је нацрт закона резултат једногодишњег рада Града Београда и ресорних министарстава како би заједнички нашли боља решења за функционисање града. 

"Захвални смо председнику Србије Александру Вучићу и премијерки Ани Брнабић што су подржали Град Београд како би био донет овај закон који ће омогућити да се наш град брже и боље развија", рекао је Весић.

Он је истакао да је најважнија измена коју ће донети нови Закон о главном граду децентрализација.

"Статутом града из 2011. године који је донео бивши градоначелник Драган Ђилас град је потпуно централизован чиме су београдске општине, како приградске тако и градске, сведене на ниво месних заједница. Нажалост, општине Младеновац или Лазаревац или Врачар или Стари град имају мање овлашћења него било која мала општина у Србији што није нормално и што је отежавало функционисање града, али то је била политика наших претходника", рекао је Весић.

Истакао је да је политика садашње власти да се изврши децентрализација града, али не на уштрб ефикасности града и појаснио да ће овим законом Београд бити подељен на две зоне - градску и приградску. 

Седам приградских општина ће бити у приградској зони, а 10 градских у градској, рекао је и истакао да ће и приградске и градске општине имати много већа овлашћења него што имају данас.

"Једна од најважнијих промена је то што ће ових 10 градских општина убудуће вршити легализацију до 400 квадрата и издавати грађевинске дозволе до 1.500 квадрата. Приградске општине ће вршити легализацију до 3.000 квадрата и издавати грађевинске дозволе до 5.000 квадрата", појаснио је Весић.

Приградске општине доносиће урбанистичке планове 

Навео је да ће приградске општине добити право да ван плана генералне регулације доносе урбанистичке планове уз сагласност Града што ће, додао је, тим општинама омогућити да се брже развијају и боље привлаче инвеститоре.

Осим тога, додао је, закон ће омогућити да приградске општине, уз сагласност Града, имају своја јавна предузећа, као и да Град своје изворне надлежности може да пренесе на приградске општине, што до сада није био случај.

"Овим законом ћемо преузети читав низ овлашћења. Добићемо пољопривредну инспекцију, добићемо овлашћења у образовању, спорту, овлашћења када су у питању сплавови...", рекао је Весић.

Закон, додао је, представља неку врсту усаглашавања са читавим низом ресорних закона који су у међувремену донети као што су Закон о јавној својини, Закон о запосленима у државној управи и локалној самоуправи...

Весић је истакао да се децентрализација неће завршити тиме што ће приградске и градске општине добити већа овлашћења.

"Децентрализација ће бити готова када општине, поготово приградске, буду кренуле да праве услужне центре како би највећи део посла који грађани треба да обаве у општини могли да обављају у насељима који су део те општине.Ми ћемо инсистирати да општине наставе своју децентрализацију и да преносе део надлежности на услужне центре како би грађани заиста тамо где живе могли да завршавају највећи део посла", рекао је Весић.