Косово у берлинском троуглу

Међу десеторицом лидера у Берлину били су представници Хрватске и Словеније, али не и Румуније и Мађарске. БиХ је представљао председавајући Савету министара у техничком мандату Денис Звиздић, а не председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

Професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор у Берлину Иво Висковић каже да је једна од вештина дипломатије организовати скуп на којем неће бити они које не желите.

Објашњава да постоји формално оправдање за изостанак Додика – звали су премијере и само два председника, Александра Вучића и Хашима Тачија. Био је, међутим, присутан и председник Црне Горе Мило Ђукановић, али Висковић то објашњава тиме што је премијер Душко Марковић био болестан.

За Висковића је пре непознаница зашто у Берлину није био представник Бугарске која председава ЕУ.

"Што се тиче представника Словеније и Хрватске, мислим да је идеја била да се зову они за које ЕУ сматра да најбоље познају ситуацију у вези са Београдом и Приштином. Словенија се свесно тога држи и представља се као мост између ЕУ и Балкана, а то је прихватила и Хрватска. Мислим да је то добро, јер Хрватска ће бити председавајућа ЕУ у другој половини идуће године и на неки начин су најавили да ће Западни Балкан бити у центру њиховог председавања", рекао је Висковић.

Председник Вучић је похвалио пријатељско држање пре свега Словеније, али и Хрватске. Рекао је и да наступ Звиздића и Зорана Заева није био нимало добар по Србију.

"Заев је покушао да се брани због подршке мерама које је Косово увело, а Звиздићу је проблем Република Српска, унутрашњи проблем који БиХ пласирају и на међународни план јер беже од идеје да се на било који начин судбина српско-косовских односа повезује са РС, односно да би се добијањем РС дала компензација Србији. Али то је став који се обично не испољава и није био непосредно тема конференције", истакао је Висковић.

Хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић оценио је да је немогуће тражити аналогију између БиХ и Косова. Милорад Додик му је на то поручио да се политичко Сарајево залаже за интегритет БиХ, а кокетира са нарушавањем интегритета Србије.

Подршка ономе што није званичан став БиХ представља пуцањ у ногу и бошњачког и хрватског члана Председништва, сматра економиста Института за европске студије Горан Николић.

"Додик је у праву, ако Устав БиХ спречава РС да се отцепи, и Устав Србије то исто ради са Косметом", рекао је Николић.

Указује да се право, ипак, уподобљава политичкој ситуацији на терену. "Ако правно посматрамо ситуацију, паралелне су ситуације РС и Косова, али доминантне политичке и војне силе диктирају наратив", навео је Николић.

Таксама се купује статус кво

Косовски Албанци су у Берлин дошли са максималистичким захтевима. Хашим Тачи је чак рекао да не очекују само признање од стране Србије, већ и припајање три општине које припадају централној Србији.

Асистент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић сматра да иза те самоуверености стоји велика несигурност за политичке позиције на Косову.

"Медији су спекулисали да између Тачија и Харадинаја нема добрих односа и да се то рефлектује на дијалог са Београдом. Приштина има политичку елиту која не жели да пружи било какав уступак Београду јер би он или компромис значио велеиздају албанских националних интереса и зато се утркују и изјавама ко ће показати већу неспремност да се дође до компромиса", навео је Сурлић.

Сматра да су њихове поруке намењене за домаћу јавност, за косовске Албанце. "Ту се утркују од тога да Срби немају право на аутономију, да ЗСО нема извршна овлашћења, да не прихватају идеју разграничења и размене територија", каже Сурлић.

То, истиче, није одржива политика, а таксама се купује статус кво.

"Не могу да добију пуно формално признање независности од Србије, а желе да косолидују политичку сцену. Свесни су да немају политичку већину да би стали иза компромиса", рекао је Сурлић.

Каже и да је значајно то што су два најважнија лиера ЕУ, Ангела Меркел и Емануел Макрон, одвојили пет сати да разговарају о проблемима на Западном Балкану и односима Београда и Приштине. Тиме су послали поруку да не желе статус кво и да треба говорити о решењу, које неће наметнути али за које ће дати оквир, рекао је Сурлић.

Саговорници РТС-а не очекују да ће ускоро да се дође до финалног споразума. "Само финални споразум може отворити простор за решавање осталих питања, али кључно је разумевање и помирење", закључио је Сурлић.