Пријатељ Механизма у Хагу: Случај Радете и Јојића не предавати Србији

Пријатељ хашког тужилаштва (Amicus curia Prosecutor) тим поводом се изјаснио да је лично појављивање и сведочење сведока у овом поступку од кључне важности, како би се поткрепиле оптужбе тужилаштва, као и да случај никако не би требало уступити Србији.

Радета и Јојић оптужени су за непоштовања суда, односно, да су наводно застрашивали, претили и нудили мито сведоцима у случају против председника СРС-а Војислава Шешеља.

У допису који је објавио Механизам у Хагу, пријатељ хашког тужилаштва тврди да није у интересу правде, нити је потребно уступање случаја Србији, већ да би он требало да остане у Механизму.

"Појављивање сведока је најважнија за одрживост кривичног гоњења у овом предмету. Једноставно речено, не може бити одрживе осуђујуће пресуде против било којег од оптужених поводом било које оптужбе против њих без сарадње и присуства сведока оптужбе, без обзира на надлежност за кривично гоњење", наводи се у допису Пријатеља хашког тужилаштва.

У допису је указано и на два сведока под псеудонимима W1и W2, који су наводно били под притиском да сведоче у корист Војислава Шешеља и за то од Српске радикалне странке узели новац.

"Ниједан од сведока није вољан да пружи доказе ако поступак буде упућен Србији због страха и забринутости", тврди пријатељ хашког тужилаштва, позивајући се на извештај јединице за заштиту и подршку сведоцима.

Србија је у више наврата изразила спремност за суђење у том предмету, гарантујући фер и правичност поступка и адекватну зашиту сведока.

Србија 2015. одбила да ухапси и изручи Радету и Јојића

Тужилаштво се, иначе, противи пребацивању предмета српском правосуђу, и по његовој жалби је у децембру 2018. године одлучено да се то питање поново размотри, иако је у јуну 2018. турски судија Ајдин Сефа Акај одлучио да се случај преда Србији.

Савет Безбедности Акају није продужио мандат у Механизму, а на његово место у децембру је именован судија Ли Дакин.

Усвајајући жалбу тужилаштва у децембру, жалбено веће Механизма је указало да је Тужилаштво пропустило да се у изјашњењу пред судијом, који је донео првостепену одлуку о предаји тог предмета српском правосуђу, осврне на безбедност, заштиту и могућност појављивања сведока који би требало да сведоче у том поступку.

Због тога је, према ставу жалбеног већа неопходно да се провери безбедност сведока који би сведочили у Србији.

Србија је 2015. године одбила да ухапси и изручи Јојића и Радету Хашком трибуналу пошто су српски правосудни органи констатовали да нема услова за њихово изручење, јер ни статут Савета безбености Уједињених нација о раду Трибунала, као ни српски Закон о сарадњи са Хашким трибуналом не предвиђају кривично дело за које се терете.

Након што је случај из Хашког трибунала по његовом затварању 31. новембра 2017. прешао у Механизам, судије тог суда су закључиле да је у интересу правде и експедитивности да се тај случај пребаци држави на чијој је територији извршено кривично дело, а то је Србија.

Након тога судија појединац је задужен за координарање предмета и конкретне одлуке.