Климов: Бомбардовање СРЈ полазиште многих данашњих сукоба

Андреј Климов се са том оценом огласио путем видео-линка Москва–Београд, успостављеног поводом седнице радне групе за заштиту државног суверенитета.

Према његовим речима, седница се одржава на дан који је значајан у историји међународних односа.

"Пре тачно 20 година, први пут од окончања Хладног рата, НАТО се приближио границама Русије пријемом три нове чланице – Мађарске, Пољске и Чешке", рекао је Климов на седници која је у Београду преношена под називом "20 година од незаконите интервенције НАТО-а на Југославију", а на којој је говорио и министар за иновације Ненад Поповић.

На скупу, у организацији руског Савета Федерације, Климов је оценио да је бомбардовање СРЈ поткопало Хелсиншку декларацију којом су успостављени принципи мирног међународног поретка у Европи.

"Тај де факто рат који је вођен на европском континенту отворио је Пандорину кутију и водио је различитим променама повезаним са присилним уређивањем државних граница. Чак и сада, када земље чланице НАТО-а позивају на војно решење сукоба у земљама попут Венецуеле", навео је Климов.

У московском студију између осталих били су и извршни директор Сверуске друштвене организације Друштво развоја руског историјског просветљења Леонид Решетњиков, председник Одбора Савета Федерације за социјалну политику, руководилац групе за сарадњу Савета Федерације са Скупштином Србије Валериј Рјазански и амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић.

Решетњиков је, такође, оценио да је бомбардовање било покушај да се отцепи Косово и сруши СРЈ.

"Тај задатак још постоји, покушавају да га реше свим силама, прљавим притисцима и неправдом", рекао је Решетњиков.

Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић оценио је да се данас јасно види да основни циљ бомбардовања СРЈ није испуњен, јер Косово је српско.

Поповић је додао да је Косово данас Србија, између осталог, захваљујући и напорима Русије која није дозволила измене Резолуције 1244.

На скупу су говорили и бивши министар спољних послова Живадин Јовановић, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милиован Дрецун, посланици Јован Палалић и Божидар Делић, директор Института за европске студије Миша Ђурковић.

Од њих се, такође, могло чути да је циљ бомбардовања био територијано умањење Србије, те да је тај трауматичан и тежак догађај поставио преседан за бомбардовање Ирака, Либије и Сирије.

Генерал Војске СРЈ који је у време бормбардовања био на КиМ Божидар Делић оценио је као лоше то што је Србија прихватила америчке податке о дејствовању на Србију. Додао је да треба да се зна да те податке треба помножити са десет.