"Односи Срба и Албанаца зависе од решавања питања КиМ"

На Танјуговом панелу у резиденцији норвешког амбасадора, Стефан Сурлић је рекао да ће питање КиМ контаминирати односе све Срба и Албанаца док се не реши и да ће то бити доминантна тема која, како каже, неће оставити места за неке друге теме.

"Без решавања питања Косова не можемо да успоставимо ни јаче привредне и све остале везе између Србије и Албаније", рекао је Сурлић, а Сефери додаје да ће односи два народа боље функционисати када се питање КиМ буде решило трајно.

Анализирајући резултате истраживања јавног мњења агенције "Фактор плус", Сефери је указао да недостаје међусобна комуникација два народа, и да Албанци на пример често иду у Колашин у Црну Гору, а да, с друге стране не знају где је Копаоник, управо због недостатка комуникације.

Приметио је да први пут ове године на београдском Сајму туризма није било албанског штанда и сматра да је разлог томе недостатак буџета, али и политичка ситуација. "Било би више наде када би оба народа могла више да путују, али немају толико пара, а и када имају, бирају друге дестинације", каже Сефери.

Сурлић оцењује да су предрасуде и стереотипи основни разлог неразумевања и верује да су они који су учествовали у анкети, а чији одговори потврђују стереотипе, то говорили зато што је пожељно, а не зато што је то њихово искрено мишљење.

"Интересантно је приметити како смо дефинисали да је добар Србин онај који не воли Албанце, или да је добар Албанац онај који има негативно мишљење о Србима. Главну одговорност имају медији и политичари, односно неодговорн изјаве и сензационализам", констатовао је Сурлић.

"Млади се 'гетоизују'"

Забрињива га, каже, што млади у ери модерних комуникација "не види да се они космополитизују, већ да се гетоизују".

Сефери и Сурлић су током панела истакли и лични однос, јер су обојица са КиМ, а имају, како су навели "здрав однос".

"Нас двојица памтимо конфликт и носимо нека сећања, да не кажем трауму, али смо опет то превазишли и спремни смо да изнесемо различите углове гледања и зато немам толико разумевања за младе који показују апсолутни екстрмизам", рекао је Сурлић.

Навео је да су питања из прошлости кључни проблеми и "секире у залеђеном мору" и указује да за два народа не важи да је историја скуп чињеница које су се догодиле у прошлости, јер не постоји сагласност о томе.

Директорка Центра за евроатланстке студије Јелена Милић, која је присуствовала скупу "Однос српског и албанског народа", упитала је учеснике панела да ли у Албанији постоје реакције цивилног друштва када на Косову и Метохији неко од албанских политичара изјави нешто непримерено и нешто што може допринети погоршању односа два народа.

Милић је подсетила да је данас Беџет Пацоли писао председнику Србије Александру Вучићу и да је навео да Косово почива на слободи, демократији и просперитету и истакла да би она могла да напише да почива и на много нерешених убистава Срба, на нерешеном питању имовине, као и на чињеници да је премијер самопроглашеног Косова Рамуш Харадинај контраверзна личност са аспекта суђења за ратне злочине.

"Уз то је Харадинај ставио за свог саветника Сулејмана Суљу, главнокомандујућег ОВК, који је осуђен за ратне злочине. И сада размишљам када ја то напишем да ли сам ја издала било какав концепт, све оно чиме сам се као јавна личност и директор Центра бавила свих ових година", додала је Милићева.

Истиче и да се пита да ли постоји реакција јавних личности и цивилних организација на начин на који се то дешава у Србији на такве, како оцењује, апсолутно неприхватљиве ствари у Албанији и на Косову.

"Да ли сте приметили када је генерал Лазаревић био постављен да предаје на Војној академији то је дошло до Вашингтон поста, ја против тога нема ништа и ако је, али нисам сигурна да је именовање Сулејмана Суље дошло до Вашингтон поста", нагласила је Милићева.

Пошто се даља дискусија кретала у правцу питања Косова и Метохије, Сурлић је подсетио на недавно истраживање које је показало да је Албанцима прихватљивије разграничење од тога да Србима дају већу аутономију и права.

Због тога, не верује да ће Приштина обезбедити боље услове за српску заједницу чак и да Београд призна једнострано проглашену независност.

"Имамо велики раскорак између оног што је нормативно прописано на Косову од онога сто се у пракси дешава, а све време је био изговор међународних актера који су присутни на Косову да све теме од демократизације друштва, суоцавања са прошлошћу треба ставити по страни, док се не реси питање статуса И то се вратило као бумеранг", истакао је Сурлић.

Сурлић је навео да се неколико мисија попут Унмика и Еулекса није суочило са ратним злочинима и додао да се сада чека "трећа шанса" после формирања специјалног суда.

"Да су Унмик и Еулекс урадили оно сто је било њихова мисија онда тај специјални суд не би ни био потребан, али ево даћемо и трећу шансу да омогуће привођење лица који су осумњицени за злочине", рекао је Сурлић.

Обраћајући се учесницима панела, шеф дипломатије Ивица Дачић рекао је да је све проблеме два народа требало решавати са Албанијом од почетка, истакавши да би "решења била чистија" од признавања једностраних одлука Приштине.