Макалистер са парламентарцима: ЕУ неће бити потпуна без Србије

Макалистер је рекао и да се нада брзом чланству кандидата Западног Балкана, наводи се у саопштењу из Скупштине Србије.

Са делегацијом Одбора за спољне послове Европског парламента, коју предводи Мaкалистер, састали су се председници и заменици председника одбора за одбрану и унутрашње послове, за Косово и Метохију и за уставна питања и законодавство.

Чланови Одбора Европског парламента интересовали су се за питање реформе владавине права, реформе правосуђа, а такође их је занимао и став делегације Народне скупштине по питању слободе медије и борбе против корупције, саопштено је из скупштине. 

Говорећи о владавини права, кроз призму парламента, истакнуто је да Народна скупштина обезбеђује законске оквире, који директно доприносе њеном унапређењу, али да се у одређеним случајевима наилази на потешкоће пре имплемантацији тих закона. 

Ипак, поред тога бележи се напредак у владавини права, о чему сведочи и податак да је током претходне године стопа општег криминала смањена за девет одсто, а да је у другој половини 2018. године откривено двоструко више коруптивних дела него у првој половини те године, што не говори о повећању степена корупције, већ о ефикасности рада полиције.

Народни посланици изнели су различите ставове по питању слободе медија, где су представници опозиције истакли да има простора за унапређење слободе говора, док представници владајуће већине сматрају да је велики број извештаја на које се позива опозиција поткрепљен једностраним подацима, наводи се у саопштењу. 

Састанку су присуствовали председница и заменик Одбора за одбрану и унутрашње послове Марија Обрадовић и Марко Ђуришић, као и члан тог Одбора Александар Марковић, председник и заменик председника Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун и Горан Богдановић, председник и заменик председника Одбора за уставна питања и законодавство Ђорђе Комленски и Гордана Чомић. 

Орлић: Грађани Србије очекују јасан став ЕУ о проширењу

Председник Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање Владимир Орлић истакао је  у разговору са председником Одбора за спољне послове Европског парламента Дејвидом Мaкалистером да већина грађана Србије подржава процес европских интеграција, али да грађани очекују спремност ЕУ за даље проширење, у тренутку када Србија испуни постављене критеријуме за чланство. 

"Јавност у Србији очекује јасан став ЕУ у том смислу. Присутна је велика забринутост по питању увођења такси на територији Косова и Метохије од 100 одсто на робу из централне Србије, које албанска страна не жели да укине, као и због очигледног непостојања механизама које би Европска унија могла да искористи како би убедила Приштину да промени понашање", истакао је Орлић, саопштено је из Скупштине Србије. 

Он је указао на бројне претње и провокације којима Приштина прибегава, попут формирања тзв. "војске", јавног заговарања "Велике Албаније", претњи "интеграцијом" Митровице и отимањем "Трепче", уз свакодневне блокаде хуманитарне помоћи, физичко угрожавање Срба на КиМ и апсолутно игнорисање свих преузетих обавеза из дијалога, које представљају опасност за животе и Срба и Албанаца, и прете да озбиљно дестабилизују читав регион. 

Председник Одбора за спољне послове Жарко Обрадовић и Ненад Чанак, председник Одбора за европске интеграције, нагласили су да је стратешко опредељење Србије да постане члан ЕУ. 

Заменица председника Одбора за европске интеграције Елвира Ковач истакла је да је Србија доставила више у потпуности припремљених преговарачких позиција, и сада са правом очекује отварање нових поглавља. 

Мaкалистер је нагласио недвосмислену подршку Србији у процесу европских интеграција и пренео поруку да ће Србија постати пуноправна чланица Европске уније оног момента када буде испунила све техничке услове и када сама буде спремна за тај корак. 

Он је нагласио да главне вредности Уније остају демократија и владавина права и да је ЕУ, учећи из сопствених грешака, заузела став да сви постављени критеријуми морају бити испуњени пре самог уласка у Европску унију. 

"Јасно је да то значи да су пред државе кандидате данас постављени тежи задаци него што је то био случај са другим државама у прошлости, али ће се о проширењу одлучивати на основу индивидуалних резултата, без опасности да кандидати за чланство једни друге успоравају у том процесу", навео је Мaкалистер.