"Вашингтон колинг", Приштина под притиском

Четврти из коалиције коју листом чине бивши команданти Ослободилачке војске Косова, Хашим Тачи, мудро стоји на страни Вашингтона и ЕУ, чекајући да, временом, притисак Запада омекша Харадинаја како би читаво замешатељство око такси уступило место наставку бриселских преговора са Београдом и учврстило његов статус најутицајнијег од свих косовских Албанаца.

Амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон и амбасадор САД у Приштини Филип Коснет претходних дана су прилично грубо убеђивали Харадинаја да, макар на неко време, одустане од такси и сада већ вишедеценијски сукоб са Тачијем око најразличитијих проблема помери на ниже место политичких приоритета.

Коснет је, како тврде приштински медији, изгубио део дипломатског такта па се један од сусрета са Харадинајем завршио лупањем вратима и демонстративним одласком представника највећег савезника свих досадашњих косовских влада.

Амбасадор САД је, како наводе приштински медији, дао косовским лидерима две опције за излазак из ове кризе: да одмах одустану од такси на производе из Србије и БиХ, или да се суоче са санкцијама САД које би "изазвале озбиљну штету односима" Вашингтона и Приштине.

Одмах затим, уследио је и позив Џона Болтона који је, наводно, био једнако буран, али и непродуктиван, па је некадашњи амбасадор Америке при Уједињеним нацијама до циља одлучио да дође споредним путем, преко албанског премијера Едија Раме и наравно Тачија. Двојица албанских првака су Болтону обећали пуну сарадњу па се Харадинај, суштински, нашао сам на страни на којој се ни један од косовских Албанаца последњих деценија није налазио. Осим, наравно оснивача покрета "Самоопредељење" Аљбина Куртија.

Мотиве због којих је Харадинај одлучио да уведе таксу на српске производе покушао је да објасни посланик опозиционог Демократског савеза Косова, Антон Куни, који је рекао да је косовки премијер овим потезом "желео да зада ударац Србији", али и истовремено спречи евентуални договор Тачија и српског председника Александра Вучића.

Куни је, такође, рекао да таксе не смеју да утичу на односе са Америком.

Притисак под којим су се налазили Харадинај, Љимај и Весељи вероватно је најозбиљнији у последњих двадесетак година, пре свега јер су се Американци, уместо шаргарепе, овога пута одлучили да употребе штап, остављајући Харадинаја политички изолованог насупрот целом политичком спектру косовских Албанаца.

Да су ствари озбиљне показује и чињеница да је Вашингтон, од 1999. године, у свега неколико наврата уистину озбиљно притискао косовске Албанце – приликом формирања делегације за преговоре у Рамбујеу, две године касније када су Харадинаја натерали да се писмено одрекне подршке побунама у Македонији и на југу Србије, током формирања владе без Куртија и приликом формирања Специјалног суда за злочине ОВК.

У осталим случајевима, америчка дипломатија утицај је инструментизовала на много елегентнији начин, дискретним сусретима са проблематичним политичарима, после којих се косовска политичка сцена, готово одмах, враћала у уобичајену колотечину.

Харадинај, међутим, већ недељама одбија да се повинује жељама Вашингтона и Брисела, надајући се да ће његових осам одсто подршке, колико му је било довољно да заузме место премијера, порасти до нивоа који би угрозио Хашима Тачија, кога су САД произвеле у лидера косовских Албанаца после смрти Ибрахима Ругове 2006. године.

Такав развој ситуације довео је у питање опстанак владајуће коалиције, пошто је дошло до озбиљних неслагања Харадинаја и представника Демократске партије Косова око смислености даљег инсистирања на таксама за српске производе, иако се томе гласно противе САД и Европска унија.

Харадинај је такву политичку тврдоглавост већ платио чињеницом да, упркос позиву, неће успети да добаци до Вашингтона, како би присуствовао традиционалном Молитвеном доручку, јер му амбасада САД у Приштини једноставно није издала визу.

Косовски премијер је, у покушају да омекша Американце, рекао да према САД има "огромно поштовање".

"Америка је моја породица, чак и када не делимо исто мишљење", рекао је Харадинај. Његови, додуше неубедљиви, покушаји да смекша Вашингтон нису донели никакве резултате, јер су дипломате у Приштини упозориле локалне лидере да, докле се не реши проблем такси, ниједан косовски званичник неће добити америчку визу.

На тај начин, Харадинај је додатно изолован, јер је тешко претпоставити који би га од тамошњих политичара могао подржати уколико остане устрајан у одбијању да испуни захтеве Вашингтона.