Урошевац – сами у граду
Сваке недеље и о већим православним празницима, свешеник Трајко Влајковић облачи мантију и служи литургију у Саборном храму Светог цара Уроша, у центру Урошевца. Сам. У празној цркви. Или ту буду још његова супруга и две ћеркице.
Свештеник Трајко је један од најмлађих у епархији Рашко - призренској. На служби у Урошевцу је нешто дуже од три године и ту су он, његова супруга и деца - једина српска породица у граду. У граду у коме је некада живело више од 10.000 Срба.
Живот под 24-сатним видео надзором и полицијском заштитом на уласку у црквену порту није једноставан.
Трајко Влајковић каже да је парохију преузео као ђакон, а после два месеца постао је свештеник са парохијом.
"Након тога нам се и породица проширила, добили смо још једну ћеркицу, Софију, на други дан Божића. Недавно смо јој прославили рођендан, били су нам гости и баш је било лепо", прича уроевачки парох.
Трајко је Богословију студирао најпре у Фочи, где је и упознао супругу. На другој години се већ оженио, а након тога школовање је наставио у Београду. И није било лако.
"Са 23 године, када сам завршио факултет, рукоположио сам се. Владика ми је дао благослов да будем свештеник у Урошевцу. Иако је моја кућа само 23 км одавде, нисам знао какав је град Урошевац, какав је менталитет људи. Када сам дошао овде, био ме је страх из разлога што је то град већински албански, по њиховој статистици у Урошевцу има 100.000 Албанаца, а ја сам једини Србин који живи у самом центру града," прича свештеник Трајко.
Међутим, како је време пролазило, пролазио је и страх.
"Данас, после три године мени је овде јако лепо и осећам се као свој на своме. Наравно, стекао сам и пријатеље. Један дан је дуг, а камоли три године. Сваки дан доноси ново поглавље. Стекао сам нове другаре, ако тако могу да кажем. Ипак су то само људи које познајем, којима обично нешто треба. Али, хвала Богу, имам те пријатеље, могу слободно да изађем, прошетам, попијемо кафу, убијамо монотонију. Ипак, знате, овде у самом граду нема Срба, само су Албанци и самим тим немам широк круг пријатеља које могу да изаберем, да се дружим," смирено и са топлином говори нам Трајко Влајковић.
Свештеник урошевачки каже да ће овај период живота свакако остати у његовом сећању као леп и значајан.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар