Шта смета Бриселу у српском визном режиму

Илегалне миграције мораћемо боље да контролишемо, а борбу против организованог криминала и корупције да појачамо. На то упозорава извештај Европске комисије, у којем су кост у грлу безвизни режими које имамо са неким земљама.

"Ми радимо на усклађивању свега тога. Али, кључни елемент ће свакако бити сагледавање статистичких података да ли постоји нека повезаност безвизног режима са повећањем броја миграната и азиланата. То је било случајева везано за Иран и ми смо зато укинули ту одлуку да се може путовати без виза, зато што је било великих злоупотреба безвизног система", каже министар спољних послова Ивица Дачић.

И то је ушло у извештај, као и прецизна статистика: од септембра 2017. до октобра 2018. у земљу је ушло око 46,5 хиљада иранских држављана, а изашло је њих око 33,5 хиљада.

"Потребно је просто бити много пажљивији у сагледавању својих обавеза када је у питању поштовање споразума о визној либерализацији и са много више мудрости приступати потписивању таквих споразума, имајући у виду да се потписивањем тих споразума доводи у питање и ризикује процес безвизног путовања грађана Србије у ЕУ", каже Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике.

Такав режим путовања Србија има са више од 70 држава. Немају све истовремено и аранжман са Европском унијом, као што ни многе земље којима не треба виза за Европску унију, за Србију морају да је траже. А да ли ћемо, како се помиње, ускоро преиспитати безвизни режим са Индијом?

"Не постоје за сада никакве примедбе за неке друге земље, једино да ли се неком нешто свиђа или не, да ли се нека земља налази на нашем списку, да ли је она по политичкој вољи ЕУ. А друго је питање да ли то има последице када је реч о броју", додаје Мајсторовић.

Усклађивање визног режима са Унијом, обухваћено је преговарачким поглављем 31 о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици.