Нико није осуђен због злочина над Србима на Космету

Уз податак да су на Косову због ратних злочина осуђена 34 Албанца и четири Србина, Беким Блакај из приштинског Фонда за хуманитарно право (ФХП) је изјавио да је основни разлог малог броја суђења у односу на број жртава непостојање сарадње са правосудним органима из Србије.

Због ратних злочина су осуђени и по један Црногорац и Ром. Бљакај је навео да је током рата на Косову убијено више од 13.500 особа, међу којима је било више од 10.000 цивила, али да је од 1999. покренуто само 48 процеса за ратне злочине.

На мали број суђења су утицали и непостојање политичке воље, недостатак воље, као и професионализма, домаћих судија да се баве тим предметима и ограничени временски мандат међународних судија, рекао је Бљакај.

Он је изјавио да постоји много противника специјалног суда за ратне злочине почињене на Косову, а да су они који га подржавају често мотивисани "чишћењем политичке сцене", а
не правдом.

Очекујем да ће по окончању рада суда већина жртава бити разочарана. Тај трибунал неће донети универзалну правду, због чега домаћи судови морају да више раде, рекао је Бљакај.

Он је навео да постоји могућност да се на Косову уведе суђење у одсуству оптуженима за ратне злочине.

То подржавају и Канцеларија Европске уније у Приштини и Еулекс, али се у таквим условима не могу очекивати праведна суђења, изјавио је Блекај.

Суђење у одсуству

Ивана Жанић из београдског ФХП је констатовала да се тужилац за ратне злочине Снежана Станојковић залаже за суђења у одсуству.

Та суђења ће, пре свега, бити усмерена на косовске Албанце. Тиме ће се повећати статистика решених предмета, али неће бити остварена правда за жртве. Осуђени неће бити кажњени, јер неће бити доступни српског правосуђу, рекла је Ивана Жанић.

Она је оценила да обавеза сваке државе треба да буде да због ратних злочина гони само сопствене држављане, који се налазе на њеној територији.

Тиме се ствара поверење између држава, побољшавају добросуседски односи и јача владавина права, изјавила је Ивана Жанић.

Јелена Ђокић Јовић из загребачке Документе је изнела податак да су прошле године у Хрватској судови надлежни за ратне злочине водили готово 40 одсто поступака против
оптужених у одсуству.

Као најспорнију праксу у судовима Јелена Ђокић Јовић је окарактерисала несразмерно одмеравање казне оптуженима за ратне злочине из хрватских и српских јединица.

Етничка припадност је кључна при одмеравању казне. У већини случајева се припадницима хрватских снага изричу казне испод законског минумума, рекла је Јелена Ђокић Јовић.

Ерна Мачкић из сарајевске Балканске истраживачке мреже је оценила да сарадња између правосудних органа Босне и Херцеговине и Србије не постоји, осим у аспектима техничке
природе.

За више од 30 особа оптужених у БиХ за ратне злочине се сумња да су у Србији. Те особе виђамо на телевизији у Србији, гостују, јављају се у програм, али се ништа не ради на њиховом процесуирању у Србији, изјавила је Ерна Мачкић.

Вишња Шијачић из београдског ФХП је рекла да је, престанком рада Хашког трибунала, одговорност за процесуирање ратних злочина препуштена државама, што је немогуће без регионалне сарадње, која мора бити унапређена.

Последња оптужница за злочине почињене на Косову је из 2014. године, што указује на забрињавајући недостатак сарадње између Беогарад и Приштине, навела је Вишња
Шијачић.

Она је оценила да надлежни органи и политичка елита морају да снажније подржавају процесуирање ратних злочина и јачање регионалне сарадње, које су сувише често талац
неповољних политичких околности.