Јовановић: Интерес Америке да се што пре заврши прича о Косову

"Онај коме се жури мора да понуди више да би то било прихватљиво за другу страну. До сада им се није журило и ми смо били изложени притиску да само што више испоручујемо", каже Јовановић за Танјуг, коментаришући писма која је амерички председник Доналд Трамп послао Александру Вучићу и Хашиму Тачију.

Јовановић оцењује да би САД највише волеле да својим ауторитетом убрзају процес договарања и то крунишу доласком највиших представника Србије и Косова у Вашингтон, али додаје да је питање колико је то остварљиво.

Имају и план Б, каже он, - да прихвате и присуство неких других у доношењу коначне одлуке и то би могло личити на нови тип дијалога, неку врсту међународне конференције.

"Питање је да ли ће се то тако и службено звати. Али и други заинтересовани за ситуацију на Балкану, као што су Русија, Кина, Турска, такође су земље које се на крају морају питати, односно морају се сагледати и њихови интереси. Тако би ствар могла да се креће у правцу проширења броја учесника у дијалогу, не у директном, али у надгледајућем смислу", рекао је Јовановић.

ЕУ би и даље учествовала у том процесу, не би могла да буде уклоњена јер је добила надлежност преношењем дискусије о Косову са УН на ЕУ, али не би имала примарну улогу, а појавила би се и Русија, ако не у почетној, онда у завршној фази, наводи дипломата.

"То је оквир који сигурно је објективнији и више одговара Србији јер би се чули и гласови других, којима не одговара даље слабљење Србије и који су заинтересовани за споразум који је то стварно, а не диктат и наметање решења са запада", навео је Јовановић.

Он је навео да је интерес Америке и њихових савезника да се што пре заврши прича о Косову тако што би Србија на неки начин била наведена на прихватање решења које њима највише одговара, што је признање и улазак Косова у УН.

"То је жеља, то је циљ, друго је питање може ли то да се оствари јер имамо и интересе Србије који нису занемарљиви", рекао је Јовановић и додао да је право Србије на суверенитет над Косовом веће и јаче од права такозване државе Косово на сопствени суверенитет.

Јовановић додаје да би споразум, уколико до њега дође, морао у далеко већој мери да уважи интересе и циљеве државе Србије, а да је оно што се до сада препоручивало и нудило ни из далека није било то.

Дипломата истиче и да је компромис уравнотежено давање и добијање, бар приближно, уколико не потпуно, а да све испод тога није компромис, већ наметање решења.

Упитан како би тај компромис конкретно могао да изгледа у овом случају, Јовановић каже да би решење могло да буде подела територија, ако је потребно и са разменом становништва.

То би могло да буде урађено по примеру Грчке и Турске двадесетих година прошлог века или онако како су се после Другог светског рата размештале мањинске заједнице Немаца из источне Европе.

"Због тога тада Европа није пропала. То ни сада можда није најбољи начин, али ако је потребно трајно решење, не треба бежати од таквих преседана у недавној прошлости који су функционисали", истиче Јовановић.