Десница у Европи креира политичку интернационалу

Учесници данашње конференцији примећују да је председник Европске комисије Жан Клод Јункер један од последњих Европљана који има директан контакт са такозваним очевима евопске идеје коју су имали јасну слику о значају јаке Европске уније.

Бивша министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић рекла је да млади у региону и Европи нису свесни значаја Европске уније, нити показају интерес за токове у самој Европи.

"Бивши саветник америчког председника Доналда Трампа Стив Бенон ствара политичку интернационалу деснице на европском континенту, док се ми и даље подсмевамо малим странкама екстремне деснице", истиче Пусић.

Оцењено је и да ће десница узети велики број места у следећем сазиву Европског парламента, а да, како каже Пусић није пронађен адекватан начин да се младима објасни зашто су наредни избори за Европски парламент важни и опасни.

За Бошка Јакшића, који је цитирао француског председника Емануела Макрона да је ЕУ у грађанском рату – реч је о рату између либерализма и противника либерализма у Европи. 

"Сведоци смо дискредитовања темељних вредности ЕУ и то јасно видимо на примеру Пољске и Мађарске", напомиње Јакшић, који оцењује да је раст популистичке политике у Европи и даље висок и заснован на темељима финансијске кризе из 2008. године и мигрантске кризе. 

"Ауторитаризам и популизам који је све видљивији у ЕУ је прихватљив за лидере у државама на Западном Балкану", каже Јакшић. 

После избора за ЕП нову политика ка Западном Балкану 

Када је реч о интеграцији Западног Балкана у ЕУ, оцењено је да ће након избора за Европски парламент Брисел успоставити нову политику ка Западном Балкану која ће бити пре свега заснована на критикама.

Натан Албахари из ИСАЦ фонда у Србији сматра да ће државе у региону морати да испуне све критеријуме, поред оних политичких као што су дијалог између Београда и Приштине или македонско-грчког спора. 

Весна Пусић сматра да прилагођавање спољне политике земаља Западног Балкана са спољном политиком ЕУ треба да буде један од последњих задатака на европском путу, док су владавина права и реформе институција приоритети јер, како каже, "то је оно што заправо директно утиче на грађане". 

Милорад Пуповац сматра да су и ЕУ и Западни Балкан део исте временске матрице историјског ревизионизма и закључује да је проблем у томе што више није реч о популизму на тлу Европе, већ у појави одређених облика националнизма, фашизма, па чак и нацизма. 

Са друге стране, професор Драгољуб Мићуновић има оптимистичнија предвиђања и указује да ће демократске вредности преживети овај историјски тренутак. 

Сматра да је демократски дефицит проблем друштва која нису имала довољно времена да изграде демократске институције. 

Професорка на Правном факултету у Тирани Ералда Кани сматра да су стабилне институције кључ за стабилну демократију и вођење континуиране политике, али да је на Западном Балкану и даље актуелна политика која пре свега брани приватне интересе уместо јавних.