Мишчевићева: Процес проширења треба да се заснива на заслугама

Мишчевићева је на конференцији "Европска унија и Западни Балкан, како учинити процес проширења веродостојним" подсетила да у процесу проширења Србија предузима важне реформе. "Да ли смо задовољни овим кораком којим се иде, не потпуно, али то је разлог зашто нисмо спремни за чланство и већ пуноправни члан ЕУ", навела је Мишчевићева.

Кад је реч о владавини права констатовала је да је на том пољу уочљива разлика у односу на 2006. годину, када је усвојен Устав, наводићи да се то посебно види кроз дебате и инклузивност целог просеца.

Можда нису сви учесници у потпуности задовољни исходом тих дебата, приметила је, али напомиње да се оне воде с циљем да се нађе најбољи компромис.

Каже и да су предузети важни кораци по питању борбе против корупције која је једна од најважнијих ствари за грађане, али додаје да и у тој области има још посла.

Говорећи о заштити људских и мањинских права, Мишчевићева је рекла да је Србија, сходно процени Савета Европе, земља која има добра правна решења.

Навела је и да је дошло до великих помака у заштити права која се налазе и у Поглављу 24, попут виза, миграција, борбе против тероризма и организованог криминала.

"Потребно је стално подсећати на нашу улогу током мигрантске кризе, када смо много више учинили него неке државе чланице", рекла је Мишчевићева и додала да су постигнути добри резултати и у области реформе јавне управе, као и по питању финансијског управљања.

"Процес проширења веома важан"

Амбасадор Аустрије, земље која тренутно председава ЕУ, Николаус Лутероти нагласио је да је за Аустрију и за Унију процес проширења веома важан и да је у томе веома битно да се процес учини кредибилним и ефектнијим.

"Имамо искрени интерес за проширнеје на земље југоисточне Европе. Процес пријема у чланство захтева реформе, али и доприноси стабиности и просперитету у овом делу Европе. Аустријски канцелар Себастијан Курц у више наврата је поручивао да ЕУ неће бити потпуна без земаља овог региона", казао је Лутероти.

Лутероти је истакао да је ова година била добра за процес проширења, јер је регион враћен у фокус интересовања Уије, како кроз стратегију представљену почетком године, тако и кроз више посета званичника ЕУ. Истовремено, он је оценио да је јасно да и ЕУ мора да себе реформише како би могла да одговори на изазове са којима се суочава у унутрашњости и споља.

Подсетио је да је једна чланица одлучила да напусти ЕУ, што је било изазовно и привукло је највећу пажњу.

Милман: Процес проширења изгубио на елану

Томас Милман, заменик директора Одсека за југоисточну Европи и проширење ЕУ у Министарству за европске интеграције и спољне послове Аустрије указао је да много кажу да се од 2003., када је ЕУ обећала ширења на Балкан, није много догодило, али је додао да ипак има резултата.

"Тачно је да је процес ширења изгубио на елану, како у ЕУ тако и у региону. Реформски напори су такође изгубили елан. Оно што сам чуо последњих година, а то је да имамо двоструки блеф - да је ЕУ озбиљна по питању проширења, као и регион по питању реформи. Али не треба гледати негативно, јер није тачно да ЕУ није озбиљна по питању ширења. Проширење је нешто што је део деловања ЕУ", рекао је Милман.

Милман је казао да је низ председавајућих ЕУ ставило Западни Балкан на листу приоритета, а и Европска комисија је том питању посветила велику пажњу.

"Стратегија Европска комисије и Софијски самит су покренули ангажовање ЕУ које до сада нисмо видели раније. 2018. је била година када је ЕУ доказала да озбиљно мисли у вези проширења ЕУ", нагласио је Милман.

Аустрија ће, како је најавио, учинити све да се одржи то ангажовање ЕУ на тако високом нивоу и у будућности.

Што се региона тиче, како каже, не смемо заборавити да за ширење ЕУ не постоји аутоматизам, већ да с епроцес заснива на заслугама и да захтева реформе целог друштва. 

Милман је оценио да су земље региона направиле велики корак, али да још имају пуно посла пред собом. С тим у вези је подсетио да је јасно да ЕУ неће примати земље са отвореним билатералним конфликтима.

"Имали смо у тој области позитиван развој протеклих месеци. Посебно бих похвалио владу у Скопљу која је доказала да се ради о миту да није могуће решити билатералне проблеме. Потребно је више таквих примера. Надамо се да ће решење питање имена Македоније подстаћи решења у региону", објаснио је.

О односима Београда и Приштине 

Милман је оценио да је оно што се видело протеклих дана у односима Београда и Приштине било супротно духу одговорности и компромиса, што је неопходно за решење билатералних конфликата.

"Међусобне провокације и једностране мере спречавају напредак и засениле су добре вести о успеху Македоније", упозорио је Милман.

Нагласио је да је ЕУ одлучна да укључи Западни Балкан у процесе обликовања одлука, и да жели да чује и доведе за сто кандидате када је реч о суочавању са изазовима. Такође, према његовим речима, ЕУ је решена да помогне региону у превазилажењу прошлости, те да је то доказао и канцелар Курц који је недавно посетио Београд и Приштину како би подржао напоре за постизање споразума о нормализацији односа.

"Желимо да што пре приступите и знамо колико је тешко срповодити свеобухватне реформе", закључио је Милман.