"Питање је колико, а не да ли ће Србија отворити нова поглавља"

"Нема говора о томе да се неће одржати Међувладина конференција", наводе европски дипломатски извори у Бриселу за Танјуг, поводом медијских спекулација о томе.

"То би се десило само у случају да је земља назадовала у реформама, а Србија је остварила одређени напредак", наводе исти извори. 

Земље чланице ЕУ у оквиру Радне групе за проширење (COELA) још разматрају извештај Европске комисије о напретку Србије у поглављима 23 и 24, која се односе на области владавине права.

У дипломатским круговима у Бриселу оцењују да извештај показује "одређени напредак", али да је темпо спровођења одређених реформи у Србији оно чиме земље чланице ЕУ нису задовољне. 

"У овом тренутку не може се тачно рећи колико ће нових поглавља Србија отворити на Међувладиној конференцији 10. децембра. То све зависи од процене држава чланица колико је земља напредовала у поглављима 23 и 24", наводе извори Танјуга у Бриселу. 

Иако су, како наводе извори из Савета, представници Хрватске и Бугарске током расправе о Србији запитали да ли је остварен "довољан напредак да се отворе нова поглавља", дипломатски кругови у Бриселу наглашавају да такав став Хрватске или Бугарске није довољан да се Србији блокира отварање поглавља, односно да се откаже Међувладина конференција.

У Бриселу, наиме, поред подсећања на чињеницу да извештај Европске комисије показује "одређени напредак", указују и на то да највећу "тежину" приликом одлучивања "међу једникама" у ЕУ имају позиције Берлина и Париза. 

Истовремено, дипломатски извори су потврдили за Танјуг да је "мања група" земаља имала конкретне замерке на одређене области, као и да су критике појединих земља биле "уобичајене и очекиване".

Подсећа се тако да је Хрватска већ раније износила замерке када је реч о поглављима 23 и 24, односно процесуирању ратних злочина, правима мањина и медијским слободама. 

Познаваоци регионалних прилика указују и на чињеницу да се у последњем извештају Европске комисије против расизма и нетолеранције, тела Савета Европе, наводи да говор мржње у јавном обраћању ескалира управо у Хрватској, а да су главне мете "Срби, ЛГБТ популација и Роми".

И "Амнести интернешнал" је у свом извештају о људским правима за 2016/17 годину упозоравао на дискриминацију националних мањина и забрињавајуће стање слободе медија у Хрватској. 

Србија у овом тренутку има седам преговарачких поглавља које је доставила Бриселу, од чега се пет налази у радној процедури.

Иако ниједно од поглавља још нема "зелено светло" од свих 28 чланица, најдаље се одмакло у раду на три преговарачка поглавља – поглављу 9 које се односи на финансијске услуге, поглављу 17 које се бави економском и монетарном политиком и поглављу 18 што је статистика. 

У европским дипломатским изворима за Танјуг напомињу да до краја новембра треба очекивати и усмени извештај Европске службе за спољне послове о напретку у дијалогу Београда и Приштине, што такође може бити један од чинилаца приликом одлучивања унутар ЕУ о броју поглавља која ће бити отворена са Србијом у децембру.